Koji su sigurni pokazatelji demencije?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu ima 10 miliona novih slučajeva demencije i trenutno je demencija sedmi vodeći uzrok smrti i jedan od glavnih uzroka invaliditeta i nesamostalnosti među starijima na globalnom nivou.

Demencija se javlja kada dođe do oštećenja ili gubitka nervnih ćelija u mozgu i kada ćelije više ne mogu da komuniciraju jedna sa drugom.

Iako je reč o sindromu koji prvenstveno pogađa osobe starije od 65 godina, on se ne smatra normalnim delom starenja, a ima i slučajeva kada su obolele mlađe osobe. Pored toga, razvoj bolesti može početi ranije nego što mislite. Demencija, naime, počinje mnogo ranije nego što osoba doživi prvi simptom. U stvari, to je dvadesetogodišnji proces koji može da počne već četrdesetih godina. Dobra vest je da, uz pravilan način života, imate dovoljno vremena da sprečite razvoj bolesti ili ga bar odložite.

Ne postoji lek za demenciju, ali postoje načini da se smanji rizik od razvoja bolesti. Štaviše, moguće je obrnuti proces. Postoji najmanje 36 faktora rizika koji svi zajedno dovode do kognitivnog pada. Iz pouzdanih naučnih istraživanja znamo da ako uzmemo sveobuhvatan pristup, možemo uspešno sprečiti, odložiti, pa čak i preokrenuti početak demencije, piše Živim.hr.

Šta treba da znate o demenciji

– Postoji mnogo različitih tipova demencije, uključujući i demenciju uzrokovanu otvrdnjavanjem krvnih sudova mozga (vaskularna demencija) koja je česta kod osoba sa perifernim vaskularnim oboljenjima i dijabetesom; Demencija Levijevog tela (karakterisana prisustvom gustih plakova uglavnom u prednjem režnju mozga) koja izaziva promene u pamćenju, emocijama i ponašanju; Alchajmerova demencija (uzrokovana progresivnim stvaranjem plaka na moždanim ćelijama hipokampusa i kortikalnih oblasti) koju karakteriše početni gubitak kratkoročne memorije koja kasnije napreduje i postaje sve izraženija, sposobnost razmišljanja, planiranja i emocionalna stabilnost, i Korsakovova demencija (uzrokovana metaboličkim promenama u apsorpciji i upotrebi vitamina B) koju karakterišu poremećaji pamćenja i promene ličnosti, a najčešće se javlja kod alkoholičara – objašnjava dr. Džejms Đordano, profesor neurologije i biohemije u Medicinskom centru Univerziteta Džordžtaun. Čini se da postoji određena genetska predispozicija za demenciju Levijevog tela i Alchajmerovu demenciju, iako faktori životne sredine i način života igraju značajnu ulogu u nastanku i napredovanju svih oblika demencije.

Demencija je zapravo krovni termin za više od 50 različitih tipova degenerativnih bolesti mozga. Često počinje sa nekoliko simptoma koji se ne prepoznaju uvek odmah, a vremenom se broj i težina simptoma povećava. Važno je razumeti potrebe osoba sa demencijom. Primeri ponašanja koji odgovaraju na potrebe osoba sa demencijom su prepoznavanje, pregovaranje, saradnja, igra, prihvatanje stvarnosti druge osobe i, konačno, obezbeđivanje bezbednog okruženja za takve osobe.

Promene u načinu života koje mogu smanjiti rizik od demencije

Prema dr. Đordano, generalno održavanje dobrog kardiovaskularnog zdravlja i izbegavanje faktora rizika vezanih za način života (ishrana sa visokim sadržajem masti i šećera, pušenje, prekomerni unos alkohola, sedentarni način života) može doprineti boljem zdravlju mozga.

Pored toga, angažovanje u izazovnim kognitivnim zadacima tokom života (kao što su učenje novih veština, sticanje novih informacija i održavanje fizičke aktivnosti) važno je i za kardiovaskularno i cerebralno vaskularno zdravlje, kao i za očuvanje svih funkcija mozga.

Do 30 odsto svih slučajeva demencije moglo bi se sprečiti ako bi ljudi počeli da žive zdravijim načinom života i da se bolje brinu o sebi. Istraživanje predstavljeno na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije otkrilo je da je više od 20 procenata ukupnog dnevnog unosa kalorija sačinjenog od ultra-prerađene hrane povezano sa kognitivnim padom.

Rezultati nedavnih studija pokazuju da redovna fizička aktivnost, čak i ako je samo umerenog ili niskog intenziteta, kao što je istezanje, može usporiti kognitivni pad kod starijih osoba sa blago oštećenim kognitivnim sposobnostima.

Znaci demencije

– Znaci demencije uključuju progresivne promene u kognitivnim sposobnostima, kao što su pamćenje, planiranje, suočavanje sa svakodnevnim zadacima, neobične promene raspoloženja, poremećaji spavanja i povećani nivoi frustracije. Većina oblika demencije uključuje početno slabljenje kratkoročne memorije, praćeno povećanim gubitkom pamćenja, dok dugoročna memorija ostaje relativno nepromenjena barem tokom prvih nekoliko godina bolesti. Pacijenti se lako frustriraju, veoma su emotivni i mogu postati uznemireni ili letargični. Međutim, važno je napomenuti da jednostavna zaboravnost, blaga rasejanost, periodične promene raspoloženja i promene uobičajenog ritma spavanja nisu odmah razlog za zabrinutost. Međutim, ako ovi znaci i simptomi postanu sve prisutniji, preovlađujući ili ozbiljniji, bilo bi mudro potražiti savet lekara – kaže dr Đordano.

Znaci demencije se razlikuju od osobe do osobe.

Uobičajeni simptomi uključuju česte probleme sa pamćenjem, probleme u ponašanju i promene ličnosti.

Na primer, kada osoba postane apatična i izgubi sposobnost da preuzme inicijativu, to ima dubok uticaj na njeno fizičko i mentalno zdravlje.

Još jedan znak demencije su problemi sa pisanjem, čitanjem i govorom. Osoba u ranim stadijumima demencije može imati problema da pronađe prave reči tokom razgovora ili ima problema da razume šta druga osoba govori.

Zašto je demencija uobičajena

– Teško je utvrditi da li je demencija sve češća ili je samo sve češće prepoznajemo. Izvesno je da se životni vek ljudi povećava, a samim tim i rizik za mogućnost promene kognitivnih sposobnosti povezanih sa starenjem. Takođe, ljudi duže žive sa čitavim nizom hroničnih bolesti (kardiovaskularne bolesti, dijabetes…), što može doprineti promenama u funkciji mozga koje u kombinaciji sa genetskim i drugim faktorima sredine mogu dovesti do razvoja demencije – objašnjava dr Giordano.

Demencija je posledica kako genetskih faktora, tako i izbora određenog načina života. Neke vrste demencije, na primer demencija frontalnog i temporalnog režnja, imaju veću verovatnoću da budu nasledne od Alchajmerove demencije. Upornost u nezdravom ponašanju, kao što su pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i nedovoljna fizička aktivnost, takođe je faktor rizika za razvoj demencije.

Savet za one koji brinu o osobi sa demencijom

Kako objašnjava dr Đordano, mnogi ljudi sa demencijom postaju lako zbunjeni, uznemireni i uznemireni zbog frustracije svojim kognitivnim poteškoćama ili promenama u ponašanju. Oni mogu postati veoma rasejani, izgubljeni u svetu oko sebe i zaboraviti odnose i veze sa nekim ljudima, kao i izgubiti veštine potrebne za održavanje veza sa okolinom.

Takođe, mnogi ljudi sa demencijom imaju takozvani sindrom zalaska sunca, odnosno postaju nešto aktivniji u kasnim popodnevnim i ranim večernjim satima (verovatno zbog promena u opštem i moždanom metabolizmu usled metaboličkih uticaja izazvanih cirkadijalnim ritmom). ). Negovatelji treba da budu strpljivi i otvoreni za promene u svom razmišljanju, emocijama i ponašanju koje zapravo odražavaju individualne varijacije u fiziologiji i samoj bolesti.

Ako brinete o osobi sa demencijom, ključno je shvatiti da je apatija najznačajnija prepreka visokom kvalitetu života. Celodnevno nepomično sedenje i nekomunikacija sa drugima, kao i neučestvovanje u bilo kakvoj fizičkoj aktivnosti, negativno utiče na zglobove, mišiće i mozak. Kada ne radite ništa po ceo dan, mozak se još brže pogoršava.

Ljudi imaju primarnu potrebu da pripadaju grupi. Bez obzira da li vaša voljena osoba živi u instituciji ili još uvek živi sa vama, ključno je da im pružite priliku da budu u kontaktu i interakciji sa drugim ljudima jer će to imati veoma dubok pozitivan uticaj na njihovo emocionalno zdravlje.