Koliko dugo traje varenje hrane: Voda za telo prođe za 20 minuta, dok supi treba i do 60

Varenje je ključan proces koji pretvara hranu koju unosite u hranljive materije koje vaše telo treba da funkcioniše.
Prema Klivlend klinici, ovaj proces može trajati nekoliko sati i počinje u trenutku kada vidite ili osetite miris hrane. Nakon što počnete da jedete, vaš želudac i creva rade zajedno kako bi razgradili hranu, apsorbovali hranljive materije i poslali ih u krvotok, dok otpad nastavlja kroz probavni trakt, piše Healthy.

Važno je napomenuti da vreme varenja hrane nije isto za svakog pojedinca.

Faktori koji utiču na vreme varenja

Mnogi faktori mogu uticati na to kako efikasno i brzo vaše telo procesuira hranu. Ovi faktori uključuju vrstu hrane koju jedete, koliko vode pijete, nivo stresa, nivo aktivnosti i opšte zdravlje probavnog sistema.

Određeni lekovi, poput onih za dijabetes, depresiju ili artritis, takođe mogu uticati na varenje, kao i probavni poremećaji poput GERB-a, iritabilnog kolona (IBS) ili inflamatornih bolesti creva (IBD).

„Hormoni povezani sa metabolizmom takođe mogu uticati na proces probave“, kaže Dejvid Gardinier, RD, LD, registrovani dijetetičar iz Klivlend klinike. Hormoni kao što su GLP-1, GIP i PPY mogu usporiti probavu, dok drugi, poput grelina i motilina, ubrzavaju. Verovatno ste čuli za GLP-1, jer se cilja u popularnim lekovima za mršavljenje, jer usporava probavu i povećava osećaj sitosti, pomažući u kontroli apetita i smanjenju unosa kalorija.

U nastavku ćemo objasniti koliko traje probava hrane i podeliti korisne savete za održavanje vašeg probavnog sistema u dobrom stanju.

Koliko traje varenje hrane?

„Generalno, hrana počinje da napušta želudac unutar 30 minuta od jela. Većina obroka će napustiti želudac četiri sata nakon jela“, objašnjava Gardinier. Neki stručnjaci sugerišu da ceo proces probave, od trenutka kada jedete do trenutka kada hrana napusti vaše telo, može trajati od dva do pet dana.

Međutim, ovaj vremenski okvir može varirati u zavisnosti od toga šta ste jeli i kako vaše telo procesuira različite vrste hrane.

Hrana koja se sporo probavlja

Hrana bogata vlaknima i mastima usporava pražnjenje želuca, što znači da ostaje duže u želucu. Proteini obično zahtevaju umereno vreme da napuste želudac. Razgradnja proteina zahteva želudačne kiseline koje ih pretvaraju u aminokiseline, koje se zatim apsorbuju u tankom crevu.

Proteini, poput ribe ili pilećih grudi, probavljaju se brže od masnijih delova mesa kao što su ribeye biftek, svinjski stomak ili pileća butina.

Hrana koja se brzo probavlja

Ugljeni hidrati se obično kreću brže. Jednostavni ugljeni hidrati kao što su voće, slatkiši i beli hleb spadaju među najbrže za varenje. Zbog toga su ove vrste hrane poznate po tome što podižu nivo šećera u krvi.

Složeni ugljeni hidrati, poput celih žitarica i povrća, duže se razgrađuju zbog sadržaja vlakana i otpornog skroba, koji dodaju volumen stolici i usporavaju probavu.

Koliko traje probava vode i drugih tečnosti?

Tečnosti, kao što možete očekivati, napuštaju želudac brže od čvrste hrane. Obična voda može da prođe za samo 10 do 20 minuta, dok bistri sokovi, čaj ili gazirani napici mogu trajati oko 20 do 40 minuta. Gušće tečnosti poput smutija, proteinskih šejkova i bujona obično zahtevaju oko 40 do 60 minuta da napuste želudac.

„Veličina čestica hrane takođe je važna, pa će hrana koja je izmešana u male čestice brže napustiti želudac“, dodaje Gardinie. Na primer, kikiriki puter će se probaviti brže od celog kikirikija.

Zašto hrana prolazi kroz mene tako brzo?

Ako se čini da hrana prebrzo prolazi kroz vaš sistem, nekoliko faktora može biti u igri. Stres, anksioznost i određena hrana—poput one bogate kofeinom, začinjenim sastojcima ili veštačkim zaslađivačima—mogu ubrzati probavu. Medicinski problemi kao što su IBS, celijakija ili gastroenteritis (stomačna gripa) takođe mogu doprineti brzom prolasku hrane. Lekovi, uključujući antibiotike, antacide ili laksative, mogu uticati na brzinu prolaska hrane kroz creva.

Ako ovaj problem traje, važno je da se posavetujete sa zdravstvenim radnikom kako biste utvrdili osnovni uzrok.

Šta možete da uradite da poboljšate probavu?

Ako želite da održite vaš probavni sistem u dobrom stanju ili ga vratite na pravi put, evo nekoliko korisnih strategija:

Temeljno žvaćite: Pobrinite se da temeljno žvaćete hranu pre nego što je progutate. Ovo ne samo da olakšava vašem želucu da procesuira hranu, već takođe pomaže boljoj apsorpciji hranljivih materija.
Ostanite hidrirani: Pijenje puno vode tokom dana ključno je za dobru probavu. Hidratacija pomaže vašem telu da efikasnije razgrađuje hranu i sprečava zatvor.
Jedite hranu bogatu vlaknima: Uključite i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna u vašu ishranu kako biste poboljšali probavu. Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u hrani poput ovsenih pahuljica, pasulja, jabuka i citrusa, apsorbuju vodu i formiraju gelasto tvar koja usporava probavu i duže vas drži sitima. Nerastvorljiva vlakna, koja se nalaze u celim žitaricama, orašastim plodovima, semenkama i povrću kao što su šargarepe i brokoli, dodaju volumen stolici i pomažu da ona lakše prolazi kroz creva.
Ograničite prerađenu hranu: Birajte celovite, neprerađene namirnice koje je lakše probaviti i koje pružaju više hranljivih materija vašem telu.
Redovno vežbajte: Fizička aktivnost stimuliše probavni sistem i podstiče redovno pražnjenje creva. Gardinier napominje da intenzitet vežbanja može uticati na brzinu pražnjenja želuca. Vežbe niskog intenziteta, poput hodanja ili laganog trčanja, mogu ubrzati pražnjenje želuca, dok vrlo intenzivne vežbe mogu usporiti ovu brzinu. To je verovatno zbog hormonskih promena i aktivacije simpatičkog nervnog sistema tokom intenzivne aktivnosti.

O stručnjaku:

David Gardinier, RD, LD, je klinički registrovani dijetetičar sa Cleveland Clinic Center for Human Nutrition. Njegove specijalnosti uključuju celijakiju, inflamatorne bolesti creva (IBD) i Kronovu bolest.