Foto: David Nadlinger / University of Oxford / 2018 Engineering and Physical Sciences Research Council science photography competitionNa šarenoj fotografiji koju proteklih dana objavljuju svetski mediji, a koja prikazuje detalj jedne tipično laboratorijske aparature, navodno se vidi atom.
Zaista, ako se zagledate u središte slike, u uski, taman prostor između vrhova metalnih elektroda koji je širok dva milimetra i nalazi se u komori sa vakuumom, videćete na tamnoj pozadini – svetlu tačku. Posmatrajte pažljivo nekoliko sekundi. To je lik jednog atoma.
Fotografija „atoma koji se vidi golim okom“ snimljena je u avgustu na Univerzitetu Oksford, u fizičkoj laboratoriji Clarendon. Autor ove slike, fizičar Dejvid Nadlinger koji inače konstruiše takozvane „jonske zamke”, došao je na uzbudljivu ideju da iskoristi jednu od takvih zamki, zarobi u njoj atom, a potom ga osvetli laserom i snimi običnim aparatom, uz nešto dužu ekspoziciju. Ovakve i druge zamke su vrlo popularne u današnjoj fizici jer omogućuju da se razni kvantni objekti izoluju izvesno vreme.
Nadlinger je tako zarobio atom stroncijuma (što je realno, u porođenju sa atomom vodonika, jedan pristojno veliki atom), a potom ga osvetlio laserskim snopom. Pobuđen svetlošću lasera, atom je, a to atomi rade u tim okolnostima, emitovao svetlost na drugoj talasnoj dužini, koja je, zahvaljujući dugoj ekspoziciji, snimljena običnim aparatom kao svetla tačka koja može da se razazna.
Ako ste se namučili da ga vidite, pa ste uzviknuli „Oh, kako je mali“, možda ste razočarani što je fotografija ipak posredna i prikazuje re-emitovanu svetlost. Međutim, direktno, golim okom ili fotoaparatom, svakako nije moguće videti atom, a i skoro svaka stvar koju inače gledamo ili snimamo, ma koliko bila veća od atoma, vidi se ili u svetlosti koja je od nje odbijena, ili pak, re-emitovana nakon neke slične pobude.
No, koliko je zapravo mali? Obično se kaže da je atom oko milion puta manji od najdeblje ljudske vlasi kose, mada, osim što zvuči dramatično, ne postaje mnogo jasnije koliko je to zaista malo.
Zgodnije ga je možda uporediti sa milimetrom koji nam je intuitivno sasvim jasna dimenzija, duga kao sledeća crtica – atom je naime od milimetra manji onoliko puta koliko je pomenuta vlas ljudske kose tanja u odnosu na visinu Beograđanke.
„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
