Koliko je čest "stomačni grip"?

Stomačni grip mogu uzrokovati mnoge vrste virusa, ali neki od njih ipak preovladavaju. Tako su kod dece infekcije najčešće uzrokovane rotavirusom, koji je uzročnik za čak do 65 odsto proliva širom sveta. Rotavirusne infekcije najčešće se javljaju zimi u područjima s umerenom klimom. Odmah iza njega nalaze se norovirusi a sve češće se registruju zaraze astrovirusom i nekim tipovima adenovirusa.

Kako se možemo zaraziti virusima koji uzrokuju „stomačni grip“

Čovek se zarazi kontaktom sa zaraženom osobom (na primer nega obolelog ili deljenje obroka ili korišćenje istog pribora za jelo) ili kontaktom sa virusom kontaminiranim površinama, konzumiranjem kontaminirane vode ili hrane a zatim stavljenjem ruku u usta. Infekcije ovim virusima su moguće više puta u toku života jer postoji mnogo tipova enterovirusa i infekcija jednim tipom virusa ne štiti vas od drugih tipova virusa. Pri povraćanju, neki virusi (na primer norovirus) mogu preneti kapljično na osobe u neposrednoj blizini. Norovirusi i drugi enterovirusi se brzo šire u zatvorenim objektima poput škola, obdaništa, staračkih domova, radnih kolektiva ali i u porodicama.

Koliko dugo su inficirane osobe zarazne

Obolela deca mogu širiti rotavirus neposredno pre pojave simptoma, za vreme trajanja bolesti i još sedam dana po završetku bolesti. Norovirus ostaje u stolici više dana nekad i više nedelja, nakon ozdravljenja. Tada su obolele osobe i najzaraznije.

Inkubacija (vreme koje protekne od trenutka kad norovirus prodre u organizam do pojave prvih znakova oboljenja) traje od 12 do 48 sati nakon izlaganja norovirusu. Kod adenovirusnih gastroenteritisa inkubacija traje od tri do deset dana dok kod rotavirusnih infekcija traje od jednog do tri dana.

Simptomi „stomačnog gripa“

Iako infekcija virusom „stomačnog gripa“ može proći bez simptoma ili kao laka bolest mogući su i teži slučajevi bolesti sa životno ugrožavajućom dehidratacijom. Bolest se tipično manifestuje prodromom u obliku blago povišene telesne temperature, mučnine i povraćanja, neposredno pre no što se pojavi vodenasti proliv (vrlo retko s primesama sluzi ili krvi). Proliv prosečno traje od jednog do četiri dana, premda se njegovo trajanje kod adenovirusnih infekcija može produžiti i na dve nedelje. U starije dece i odraslih povraćanje može biti dominantan simptom bolesti. Simptomi dehidratacije su smanjena količina urina, suva usta, osećaj vrtoglavice pri ustajanju, kod dece plač sa malo ili bez suza, pospanost ili razdražljivost. Bolest uglavnom prolazi za 1 do 3 dana.

Kako se postavlja dijagnoza „stomačnog gripa“

Konačni dokaz „stomačnog gripa“ odnosno virusnih gastroenteritisa postavlja se u laboratoriji. Infekcije enterovirusima se dijagnostikuju upotrebom testova baziranih na otkrivanju virusnih antigena u stolici. Kulturom stolice isključujemo bakterijske uzročnike bolesti a često se radi i pregled stolice na parazite kako bi se eliminisala i ta mogućnost.

Foto: FreeImages / j m griffin

Lečenje

U slučaju bolesti, pogotovu težeg toka i produženog trajanja, javiti se svom izabranom lekaru. Lečenje se bazira na dijeti i nadoknadi tečnosti, soli i minerala izgubljenih prolivom i povraćanjem. Što se dijete tiče savetuje se pirinač, obaren samo u vodi, sa dodatkom malo soli, zatim dvopek, pečeni tost, grisine i suvi hleb. Sve dok se simptomi ne povuku trebalo bi izbegavati voće, voćne sokove a naročito mesne i mlečne proizvode. Idealan izbor za nadoknadu tečnosti predstavljaju supe iz kesice, blagi čajevi, poput onog od kamilice, ruski ili crni čaj. Na taj način se sprečava dehidratacija posebno kod odojčadi i male dece. U poslednje vreme kao pomoć bržem ozdravljenju preporučuje se korišćenje probiotika. Napomena: Antibiotici u lečenju virusnih gastroenteritisa nisu efikasni pa ih ne treba uzimati na svoju ruku, a primena lekova protiv povraćanja i antidijaroika se ne preporučuje.

Prevencija „stomačnog gripa“

Najbolja prevencija „stomačnog gripa“ je redovno pranje ruku i održavanje lične higijene.

* Ruke prati pravilno, sapunom i vodom, naročito nakon upotrebe toaleta, menjanja pelena, i uvek pre pripremanja, serviranja i konzumiranja hrane. Nakon pranja ruku mogu se koristiti sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola ali ona ne mogu zameniti pranje ruku.

* Kada ste bolesni, ne pripremajte hranu i ne učestvujte u nezi drugih obolelih, najmanje tri dana nakon nestajanja vaših simptoma. Ovo se takođe odnosi i na kuvare i osoblje koje deli hranu i učestvuje u ishrani u kolektivnim smeštajima (obdaništa, bolnice, starački domovi).

* Pažljivo operite voće i povrće pre pripreme

* Hranu sumnjivog ukusa, mirisa i izgleda obavezno bacite.

* Držati bolesnu malu decu dalje od prostora u kom se hrana priprema i kuva. Nakon promene pelena, obavezno pranje ruku.

* Pri presvlačenju bolesnih i promeni posteljine koristiti rukavice

* Zaprljane predmete, površine i rublje tretirati pažljivo, bez dodirivanja i oprati ih deterdžentom, a zatim ih oprati i osušiti u mašini. Kontaminirane predmete i površine tretirati dezinficijensima na bazi hlora

Imunizacija

Evropska komisija 2006. godine je odobrila vakcinu protiv rotavirusa i aktivnu imunizaciju odojčadi od šeste nedelje života. Radi se o živoj vakcini koje se primenjuje peroralno u tri doze. Sistematska imunizacija dece rotavirusnom vakcinom se sprovedi u Belgiji, Luksemburgu, Austriji, Finskoj, Grčkoj, Luksemburgu, Norveškoj i Velikoj Britaniji dok su druge evropske zemlje su u različitim fazama preporuka ili implementaciju sistematske imunizacije dece. Na taj način smanjio se broj hospitalizacija i najtežih oblika bolesti uzrokovan rotavirusima. Razvoj vakcina za druge viruse koji izazivaju „stomačni grip“ su u završnoj fazi.

(Preuzeto sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine, pripremila prim dr sc. med Snežana Medić, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti)