Koliko je džeparca deci dovoljno

Da li je džeparac dobar način da da najmlađi nauče kako da raspolažu novcem? Kako, kada i koliko dinara treba dati deci je tema koja zahteva pažljivo promišljanje.

„Kako rasporediti sopstveni novac, proceniti njegovu vrednost, prepoznati svrhu štednje, sve to mogu biti dodatni motivi roditeljima da deci daju džeparac. U našoj zemlji, 47 odsto građana smatra da ima nedovoljno finansijsko znanje, pokazalo je najnovije istraživanje Erste Grupe*“, kaže Ana Anđelković, šefica Odeljenja za podršku prodaji u Erste Banci.

Ona naglašava da navike koje deca steknu u mladosti utiču na to da li će i koliko štedeti kad stasaju, kao i da li će odgovorno upravljati novcem kada počnu i sami da ga zarađuju. 

„Skorašnje istraživanje o štednji pokazalo je i da je količinom svog ušteđenog novca veoma zadovoljno 36 odsto mladih ljudi, dok njih 23 odsto uopšte nije zadovoljno koliko mogu da uštede“, ističe Ana Anđelković i navodi da je u Erste Banci trenutno otvoreno više od 50.000 omladinskih računa, kao i da je prosečan korisnik ovog računa rođen 1993. godine.

Prosečna transakcija omladinaca na bankomatima je 4.700 dinara, a dok na mestima prodaje iznosi 1200 dinara.

U nastavku je nekoliko smernica za roditelje, u vezi sa davanjem džeparca, koje bi mogli da pomognu da mladi steknu navike koje će im pomoći u kasnijem baratanju finansijama:

1. Deca džeparac mogu da koriste po sopstvenom nahođenju

Dete samo određuje kako će koristiti džeparac. Novac treba da troši na šta god poželi – pod uslovom da im to neće naškoditi.

2. Džeparac treba da se isplaćuje redovno i na vreme

Pouzdanost je najvažniji aspekt kada se radi o džeparcu. Dete će naučiti da dogovore posmatra kao nešto obavezujuće. Isplate na nedeljnom nivou su se dobro pokazale kod dece do 12 godina. Od 13 godina naviše, dobro bi bilo preći na mesečne isplate. Dete će naučiti da rasporedi to što ima, što takođe predstavlja veštinu potrebnu za uspešno upravljanje novcem. Džeparac je idealan za te potrebe.

3. Džeparac ne treba da se isplaćuje unapred ili kao dodatna naknadna isplata

Razumevanje da novca može da bude malo i da spontane želje ne mogu uvek odmah da se ispune predstavlja izuzetno važnu lekciju. Deci, međutim, možete da date priliku da povećaju džeparac obavljanjem određenih poslova i da tako zarade još nekoliko dinara. To će im omogućiti da ispune eventualne dodatne potrebe za novcem.

4. Džeparac ne treba da bude alat za vaspitavanje dece

Džeparac mora da se isplaćuje bez obzira na rezultate. Povećavanje iznosa novca zbog dobrih ocena u školi ili njegovo smanjivanje zbog loših ocena bi svelo džeparac na instrument za nagrađivanje ili kažnjavanje. Kao takav, izgubio bi ulogu u učenju dece da postanu nezavisni. Džeparac treba da se isplaćuje čak i kada se dete loše ponašalo – izuzev ako je nešto namerno uništilo, u kom slučaju bi se džeparac upotrebio da se pokriju troškovi popravke.

5. Deci treba na sopstvenom primeru pokazati kako se štedi

Ukoliko roditelji pokazuju na sopstvenom primeru kako se štedi, dete će to obično bolje razumeti. Takođe se savetuje da se pričaju edukativne priče o štednji.

6. Dodatne poslove treba nagraditi

Ako je dete obavilo dodatne poslove po kući, to treba da se posebno nagradi.

7. Svrha džeparca nije da pokriva osnovne potrebe

Troškovi za školski pribor, hranu i odeću nisu uključeni u džeparac. Ukoliko je namera da dete ima novac da pokrije svoje troškove tog tipa tokom dana, potrebno mu je dati poseban novac za te potrebe. Izuzetak: namerno uništavanje ili nekontrolisana želja za posebno skupim odevnim predmetom. U tom slučaju, dete bi trebalo da pokrije deo troškova.

8. Džeparac treba da bude u skladu sa životnim standardom porodice

Previše mali džeparac može da dovede do toga da dete bude isključeno iz svoje društvene grupe, dok preveliki iznos novca neće naučiti dete da definiše prioritete ili da se nečega odrekne.

Koliko ćete izdvojiti za džeparac vaših najmlađih zavisi od brojnih faktora, a ono što je sigurno je da će uz gore navedene smernice od malih nogu naučiti da bolje upravljaju finansijama.