Koliko treba da hodamo da bismo bili fit: Naučnici imaju odgovor, i nije 10.000 koraka

Broj koraka mnogima je dnevna rutina, a posebno se svi trude da dostignu brojku od 10.000 koraka da bi ostali u formi.

Međutim, nova istraživanja pokazuju da kratke „mikro-šetnje“ od samo 10 do 30 sekundi mogu biti efikasnije za sagorevanje kalorija i poboljšanje opšteg zdravlja od klasične, kontinuirane šetnje, piše Index.hr.

Italijanski istraživači su pratili kretanje deset zdravih odraslih osoba i otkrili da hodanje u kratkim intervalima troši čak 60% više energije u poređenju sa istom razdaljinom koja se pređe u jednom potezu. „Svaki put kada počnemo da hodamo, trošimo značajnu količinu energije i kiseonika samo da bismo pomerili telo“, objašnjava Frančesko Lučano, fiziolog sa Univerziteta u Milanu i autor studije.

Luciano je početak svake šetnje uporedio sa automobilom kojem je potrebno više goriva za prvih nekoliko kilometara nego za kasnije. Istraživači su posmatrali učesnike dok su hodali na traci za trčanje i koristili spravu za penjanje, beležeći potrošnju kiseonika i energiju potrebnu za svaku „šetnju“. Rezultati su pokazali da je energija potrebna na početku svake aktivnosti veća nego kada telo već hoda.

Preporuke za bolje zdravlje: Kratke šetnje tokom dana

U članku objavljenom u časopisu Proceedings of the Roial Societi B, istraživači savetuju da, kad god je to moguće, treba da prekinemo periode sedenja kratkim šetnjama. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje odraslima najmanje 150 minuta aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, a mikrošetanje bi moglo biti praktičan način da se postigne taj cilj.
SZO procenjuje da fizička neaktivnost doprinosi smrti oko dva miliona ljudi godišnje širom sveta, što je čini jednim od vodećih uzroka smrti i invaliditeta u svetu.

Nedovoljna fizička aktivnost je često povezana sa kardiovaskularnim oboljenjima, gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i određenim vrstama raka. Na primer, bolesti srca su najčešće uzrokovane nagomilavanjem masnih naslaga unutar arterija, što može dovesti do opasnih začepljenja i posledično do srčanog ili moždanog udara. Moždani udari su među vodećim uzrocima smrti i invaliditeta u Velikoj Britaniji, ubijajući oko 38.000 ljudi godišnje.