Koliko masti treba da bude u ishrani?

Apelovanje da se u ishrani koristi malo masti i smanji holesterol ima „katastrofalne posledice po zdravlje“, upozorava jedno dobrotvorno zdravstveno udruženje.

U izveštaju punom oštrih reči u kome se najvažnija tela odgovorna za javno zdravlje optužuju da tajno sarađuju sa prehrambenom industrijom, Nacionalni forum za borbu protiv gojaznosti i Organizacija za saradnju u oblasti javnog zdravlja zahtevaju „veliki remont“ važećih smernica koje se tiču ishrane.

Oni kažu da ishrana sa malo masti ne uspeva da reši problem gojaznosti u Britaniji, dodajući da se ljudi goje zato što unose hranu između obroka. Zato oni pozivaju na povratak na „sveobuhvatnu ishranu“, kao što su meso, riba i mlečni proizvodi, kao i zdrava hrana bogata mastima, na primer avokado, tvrdeći da „unos masti ne goji“.

Stručnjaci iz Zdravstvenog centra u Dorsetu kažu da suprotstavljene poruke o tome šta jesti mogu da imaju katastrofalan uticaj na ljudsko zdravlje i dovedu do nekontrolisanog unosa hrane i drugih poremećaja u ishrani.

Prošlog meseca je časopis Dorset Echo objavio alarmantne podatke o problemu gojaznosti u ovoj oblasti. Sa godinu dana, skoro 4.000 osoba u Dorsetu je primljeno u bolnicu sa dijagnozom gojaznosti. Ove šokantne brojke govore da je gojaznost označena kao primarna ili sekundarna dijagnoza kod više od 1.500 muškaraca i preko 2.400 žena tokom 2014. i 2015. godine.

„Stroge smernice vezane za masti i šećere mogu lako da dovedu do edukativnih poruka koje hranu dele na dobru i lošu ili zdravu i nezdravu – što onda može da predstavi hranu u negativnom svetlu i izazove neodgovarajući odnos prema hrani“, kaže Rut Deveniš (Ruth Devenish), dijetetičar iz Zdravstvenog centra u Dorsetu i Službe za poremećaje u ishrani kod mladih.

Rut kaže da deklarisanje prehrambenih proizvoda može da dovede do izazivanja krivice tokom unosa hrane. „Sva hrana u odgovarajućoj količini može da bude deo balansiranog redovnog plana ishrane za dobro zdravlje“, dodaje ona.

Ros Ria (Ros Rea), viši medicinski tehničar u Zdravstvenom centru u Dorsetu, slaže se sa Rut. On kaže da ne postoji ,dobra’ ili ,loša’ hrana. „Zdrava ishrana je ona koja se sastoji od raznovrsne hrane, uključujući čokoladu i kolače, uz vežbanje umerenog intenziteta,“ kaže Ros.

„Svi treba da uvrstimo neke masti u zdravu ishranu“, dodaje Rut. „Masti našem telu obezbeđuju osnovne masti koje su potrebne za većinu ćelija u našem organizmu, uključujući i funkciju mozga.

„Masti takođe našem organizmu obezbeđuju vitamine rastvorljive u masti za održavanje dobrog zdravlja. „Važno je da dobijamo poruke koje će nam pomoći da odaberemo pravi balans masti iz hrane koju unosimo.“

Dejvid Patrik (David Patrick), (25), iz Vejmuta, imao je 146 kilograma i bio gojazan. Sa ogromnim viškom kilograma i teškoćama pri penjanju stepenicama, Dejvid je odlučio da uradi nešto povodom toga. Izgubio je 44 kilograma nakon što se 2012. godine pridružio grupi pod nazivom Svet mršavljenja u Portlandu.

„Posle četiri godine pridržavanja plana o zdravoj ishrani, borim se sa idejom da masti mogu da budu „dobre’ ili ,loše’ – a balansirana ishrana je upravo to“, kaže Dejvid.

„Stvar je u tome da se hranite zdravo ali dozvoljavate sebi da se počastite – označavanje masti i ugljenih hidrata kao dobrih ili loših navodi na zaključak da je zdrava ishrana i njena veza sa gojaznošću u stvari zapravo veoma jednostavna, a nije; ne bi ni predstavljala problem kad bi mogla tako lako da se definiše!

„Treba znati koja je prava hrana za vas da biste (ako je potrebno) smršali do granice proseka a potom održavali tu smanjenu telesnu težinu. Ugljeni hidrati i masti su deo toga,“ kaže Dejvid.

Međutim, on kaže da su početne promene u njegovoj ishrani bile ekstremne kako bi uopšte mogao da smrša. „Bilo mi je logično da je sveža hrana, posebno voće i povrće, bolja za nutritivnu i zdravu ishranu od burgera i pomfrita.

„Znam da unos samo masne hrane ne pomaže u kontroli telesne težine, ali to ne znači da takvu hranu nikada ne treba jesti.

„I dalje možete da jedete hranu koju želite i da sebe svakodnevno počastite – ne radi se o lišavanju takve hrane ili njenom kompletnom izbacivanju.

„Naravno, zdravija hrana sa manje masti će pomoći da ostanete zdraviji“, kaže Dejvid.

Novi izveštaj – koji je izazvao veliku raspravu u naučnoj zajednici – tvrdi da zasićene masti ne izazivaju srčane bolesti, dok punomasni mlečni proizvodi – uključujuči mleko, jogurt i sir – mogu u stvari da zaštite srce.

U izveštaju takođe stoji da šećer treba izbegavati, ali da ljudi treba da prestanu da broje kalorije i da je ideja da vežbanje može da vam pomogne da „kompenzujete lošu ishranu“ najobičniji mit.

Umesto toga, ishrana u kojoj ima malo rafinisanih ugljenih hidrata a mnogo zdravih masti predstavlja „uspešan i bezbedan pristup sprečavanju gojenja i pomoći pri mršavljenju“, a i smanjuje rizik od srčanih bolesti.

U izveštaju stoji i sledeće: „Ishrana koja podrazumeva punomasne mlečne proizvode – kao što su sir, mleko i jogurt – može u stvari da smanji šanse za gojaznost.“

„Najprirodnija i najhranljivija hrana koja je dostupna – meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, orašasti plodovi, semenke, masline, avokado – sva sadrži zasićene masti. Neprestana demonizacija sveprisutne prirodne masti tera ljude od izuzetno hranljive i sveobuhvatne hrane koje podstiče zdravlje.

Dr Asim Malhotra (Aseem Malhotra), kardiolog-konsultant i jedan od osnivača Organizacije za saradnju u oblasti javnog zdravlja, koju čini grupa lekara, kaže da su smernice za ishranu koje promovišu hranu sa malo masti „možda najveća greška u modernoj medicinskoj istoriji, koja je dovela do poražavajućih posledica po javno zdravlje. „Unosite masti da biste smršali, nemojte se plašiti masti, masti su vaš prijatelj. Sad je pravo vreme da vratimo masti u ishranu“, kaže on.

Međutim, dr Majk Nepton (Mike Knapton), medicinski direktor-saradnik iz Britanske fondacije za zdravlje srca (BHF), ovim povodom je izjavio sledeće: „Ovaj izveštaj je pun ideja i mišljenja, ali ne nudi konkretan i sveobuhvatan pregled dokaza koji su neophodni da bi ga BHF, kao najveća britanska dobrotvorna organizacija za istraživanje srca, uzela za ozbiljno.“

„Epidemija gojaznosti u ovoj zemlji nije izazvana lošim smernicama vezanim za ishranu; stvar je tome što mi te smernice ne poštujemo.“

Po rečima profesora Džona Njutna (John Newton), glavnog stručnjaka u Službi za javno zdravlje Engleske, „preporuka ljudima da jedu više masti, izbace ugljene hidrate i ignorišu kalorije protivureči brojnim dokazima i međunarodno dogovorenim tumačenjima tih dokaza“. „Sarađujemo sa širokim spektrom interesnih grupa kada unosimo izmene u smernicama, a tu spadaju i predstavnici prehrambene i industrije pića.

„Kao organizacija koja savetuje vladu u pogledu smernica za ishranu, bilo bi neodgovorno sa naše strane da ne sarađujemo sa onima koji proizvode i prodaju hranu koju svi jedemo“, zaključuje on.