„Oralna higijena nacije je užasna, a gde je tek mentalna“: Koliko nam je zaista danas važno zdravlje

Kako na zdravlje gledamo četiri godine nakon pandemije? Živimo li u vremenu kada je zdrav život u trendu, a mogućnosti za zdravlje sve manje? O tome, ali i drugim temama pričali su neurolog Tihomir Ilić i psihoterapeut Saša Vujić.

„Ja bih pozdravio napore da se u život uvede što više fizičkih vežbi, jer u medicini, pogotovo kad dođemo na pregled, preovaladava oćekivanje pacijenata da nađemo najbolji aparat, da dobijemo najbolji lek. Ja najviše vremena provedem ubeđujuci pacijente, a radim sa starijom populacijom, u značenje i preventivnu snagu fizičkog vežbanja“, kaže Ilić u Novom danu.

Ali, zdravlje nije samo to, dodaje.

„To je čitav niz aktivnosti, nešto što se možda i premalo potencira, a to je adekvatna dužina spavanja, kao i ishrana i odustajanje od štetnih navika“, naveo je.

Koliko je briga o zdravlju luksuz u Srbiji?

„Kod nas još nije zaživela kultura gde postoje pokreti između građana koji se aktiviraju i promovišu zdrav životni stil, kao što je odustajanje od pesticida i herbicida“, rekao je Ilić.

Saša Vujić smatra da kod nas postoji paradoks kada je u pitanju zdravlje.

„Da li brinemo o zdravstvenoj kulturi, da li mi imamo zdravstvenu kulturu, ili je to pitanje trenda i koju funkciju priča o zdravlju ima u današnjem svetu. Danas više pričamo o zdravlju, ali ako podvučemo crtu, vidimo da je oralna higijena nacije u užasnom stanju, a gde je onda mentalna higijena“, pita se Vujić.

Prema njegovim rečima, briga o zdravlju nije samo odsustvo bolesti, već jedno opšte blagostanje.

„To su stvari od kojih treba da krenemo. Ja bih rekao da je ovde zdravlje više u funkciji narativa, da mi iskontrolišemo nešto čega se plašimo, da je jedno odsustvo brige o sebi, a više je priča o kontroli, pa tu dolazi i priča o hipohondriji. Danas zbog toga imamo porast anksioznosti, to je i globalni fenomen, jer je globalni i narativ“, naglasio je Vujić.

Na pitanje kako je pandemija promenila pojam o zdravlju, doktor Ilić kaže:

„Pandemija je podigla stepen anksioznosti i preterane zabrinutosti ka zdravlju“.

A postoji, dodaje, i „velika ideja i priča da li i koliko nas je oštetio virus ili vakcine“.

„Na kraju dana, ishod mojih konsultacija je da trećina pacijenata dolazi zbog preterane zabrinutosti za zdravlje“, naveo je.

Dodaje i da postoji velika promena u percepciji zdravlja pre i posle kovida, u smislu brige za zdravlje.

Briga tokom pandemije po pitanju higijene dovela nas je do toga da sada možda imamo preteranu upotrebu suplemenata.

„Više ne peremo ruke. Šalim se malo. Ali, postoji veliki pritisak u industriji suplemenata recimo, koji nije potpuno neosnovan, ali ja mislim da treba imati meru. Ovo jeste konzumersko tržiste, i ko ima veštiju reklamu, taj ima u ruci veoma dobro sredstvo kojim se zdravlje unapređuje. Ali, treba balansirati. Možda je naša struka relativno tiha u odnosu na industriju“, izjavio je Ilić.

Psihoterapeut Vujić slaže se da je pandemija ostavila posledice po mentalno zdravlje ljudi.

„Jer smo se susreli s nečim na šta nismo imali odgovor. Ljudi pokušavaju da iskontrolišu celu situaciju, te imamo porast pacijenata koji dolaze na psihoterapiju upravo zbog stanja u kome su se našli posle pandemije“, kaže.

Vujić potvrđuje i da je zahtev za zdravim životom ispravan stav i ljudsko pravo.

„Postavlja se samo pitanje na koji način to radimo i da li imamo jednaku raspodelu tog prava“, zaključio je.