Koliko šećera dnevno je previše: Ovo bi moglo da vas iznenadi

Popularne dijete često promovišu prednosti izbacivanja šećera i ugljenih hidrata, ali nisu svi šećeri isti. Mnoge namirnice sadrže prirodne šećere. Na primer, voće sadrži fruktozu, a mlečni proizvodi laktozu. Dodati šećeri se dodaju hrani ili tokom obrade ili pripreme, kao što je dodavanje meda u žitarice, na primer.

Previše dodatog šećera povezano je sa stanjima kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca i karijes. To ne znači da treba potpuno izbegavati šećer. Međutim, važno je da vodite računa o svom unosu i tome koja hrana može sadržati dodatni šećer, a da toga niste ni svesni.

Preporučeni dnevni unos šećera

Ne postoje posebne preporuke za količinu prirodnog šećera koju treba da jedete, ali postoje smernice za dodate šećere.

Prema novim preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), deca i odrasli treba da ograniče unos slobodnih šećera na najviše 10 odsto ukupnog energetskog unosa. To bi značilo da, na primer, dnevni meni od 2000 kcal ne bi trebalo da sadrži više od 50 gr dodatih šećera.

U preporukama se navodi da postoje veoma jaki dokazi da održavanje unosa slobodnih šećera ispod granice od 10% ukupnog energetskog unosa značajno smanjuje rizik od viška telesne težine, gojaznosti i karijesa zuba. Zbog toga je SZO naglasila da sve zemlje treba da usvoje ovu preporuku kako bi se smanjio teret nezaraznih bolesti na zdravstveni sistem.

Nekoliko studija sugeriše da bi preporuka za besplatan unos šećera trebalo da se smanji na 5% ukupnog energetskog unosa, međutim dokazi za dalje smanjenje trenutno nisu dovoljno jaki.
Razlike između prirodnog i dodatog šećera

Ljudsko telo uglavnom obrađuje sve oblike šećera na isti način – sa nekoliko izuzetaka. Ugljeni hidrati u celoj hrani kao što su voće, povrće, pasulj i cela zrna sadrže različite vrste skroba, složene ugljene hidrate i vlakna. Beli šećer i drugi zaslađivači su jednostavni ugljeni hidrati.

Složeni ugljeni hidrati sadrže tri ili više vrsta šećera i takođe nude hranljive materije poput vlakana, na primer. Kao rezultat toga, oni se sporije vare, što sprečava skokove glukoze (šećera) u krvi.

Ukratko, trebalo bi da se fokusirate što je više moguće na količinu dodatog šećera koju konzumirate.

Efekti konzumiranja previše šećera

Šećer je dobar u umerenim količinama. Međutim, prekomerni unos šećera može dovesti do prekomernog unosa kalorija, što može dovesti do povećanja telesne težine. Višak telesne masti povezan je sa mnogim zdravstvenim stanjima, uključujući:

hipertenzija (visok krvni pritisak)
srčana oboljenja
apneja (hronični poremećaj disanja koji uzrokuje da prestanete da dišete dok spavate)
osteoartritis (raspadanje hrskavice koja oblaže zglobove)
hronični bol
rak.

Takođe, važno je naglasiti da dodat šećer uključuje fruktozu, med, javorov sirup, agavu i druge, prenosi centarzdravlja.hr.