Pitali smo lekara koliku temperaturu treba da imamo da bismo uzeli lek: Svi pravimo istu grešku

Nešto hladniji dani i visoka vlažnost pogoduju virusima, pa je mnogo onih koji su ovih dana „pokupili“ prehladu. Najčešće se javlja uz kijanje, kašalj, pojačano curenje iz nosa, mada mogu biti i faze nazalne kongestije, a prvog ili drugog dana od pojave simptoma često je prisutna i blago povišena temperatura.

Uobičajeno je i normalno da tokom dana telesna temperatura malo raste i pada, odnosno varira.

Kao deo našeg biološkog dnevnog ritma, temperatura raste od najnižih vrednosti u ranim jutarnjim časovima do najviših u kasnim popodnevnim satima.

Razlika između jutarnje temperature i temperature izmerene u kasnim popodnevnim satima obično je 0,3°C, a najviše oko 0,6°C.

Mnogi na prve znake temperature odmah uzimaju lek. A to je greška.

„Visoku temperaturu ne treba lečiti čim se pojavi. To je znak da se telo bori protiv bolesti i da će obično nestati sama od sebe“, kaže dr Slavica Ilić, specijalista opšte medicine.

Ako se javi temperatura niža od 38,4 stepena, ne treba odmah piti lek za snižavanje, ako se inače ne osećate loše. Bolje je da skinete deo odeće, da se telo prirodnim putem rashladi, ili da se istuširate vodom koja je samo dva stepena hladnija od telesne temperature.

„Visoku temperaturu ne treba lečiti čim se pojavi, odnosno lekovi nisu potrebni dok ne pređe 38,5 stepeni. Tada se upotrebljavaju antipiretici (lekovi za snizenje temperature), koji se primenjuju u razicitim dozama za razlict uzrast“, kaže dr Ilić.

Doktorka dodaje da ako nema drugih simptoma osim temperature, najbolje je izabrati lek na bazi paracetamola, dok u slučaju glavobolje, umora, osećaja da vas je neko pretukao, bolova u mišićima i kostima možete izabrati lek na osnovu ibuprofen, koji ima antiinflamatorni efekat i ublažava simptome.