Kontradiktorne posledice klimatskih promena na rekama u Srbiji

Sa gotovo desetogodišnjom distancom, jasno je da se promena percepcije dogodila 2014. godine. U maju te godine, katastrofalne poplave koje su bile zahvatile region i Srbiju konačno su privukle pažnju domaće javnosti na potencijalnu povezanost ekstremnih vremenskih prilika, kao što su poplave, sa klimatskim promenama.

Međutim, iako se poplave 2014. posebno ističu po svojoj silini i štetnim posledicama, u pitanju je samo jedan u nizu ekstremnih klimatskih događaja koji su pogodili našu zemlju u poslednjih dvadesetak godina.

Godina 2000, 2012. i 2022. to su bile ekstremne suše, a ekstremnih poplava bilo je, osim 2014. godine, i 2006, 2007, 2009. i početkom 2023. godine.

Te 2007. celu jugoistočnu Evropu bio je zahvatio i nezapamćeni toplotni talas, koji se nalazi među najintenzivnijim toplotnim talasima ikada zabeleženim u Evropi.

Ali neko će pitati, kako mogu klimatske promene, pre svega porast prosečne godišnje temperature, dovesti istovremeno i do više suša, i do više poplava?

Put do odgovora na ovo pitanje nije lak, ali nam može pružiti važna saznanja i pomoći nam da razumemo zašto je ovaj problem posebno važan za Srbiju, piše Klima101.rs.

Nema sreće u nesreći

Evo jednog „paradoksa“: iako se količina vode u našim rekama smanjuje za oko 1 odsto na svaku deceniju još od sredine 20. veka, hidrološke projekcije jasno ukazuju da će se 100-godišnje poplave dešavati češće.

Smanjenje količine vode pre svega je uzrokovano preraspodelom godišnje količine padavina i sve dužim sušnim periodima u Srbiji i okolnim zemljama, što je posledica klimatskih promena, a što dovodi do smanjenja raspoloživih količina vode, posebno u letnjim mesecima kada je to najpotrebnije.

Velika suša koja je 2022. godine pogodila i delove naše zemlje i trajala od maja do kraja avgusta povezana je sa nedostatkom padavina kao i sa nizom toplotnih talasa u tom periodu.

Atmosferska suša se odrazila i na reke, došlo je do smanjenja količine vode što je dovelo do značajnih poremećaja u energetskom sektoru.

Zbog niskog vodostaja Dunava, HE „Đerdap“ je tokom jula i avgusta je proizvodila gotovo 35 odsto manje električne energije dnevno, dok je zbog malog vodostaja i rečni saobraćaj bio u prekidu što je dovelo do ozbiljnih problema sa snabdevanjem naftom, dizelom i drugim derivatima.

Istraživači sa PMF-a u Novom Sadu su potvrdili vezu između smanjenja proticaja u donjem toku reke Save sa porastom temperature kao i sa varijacijama u atmosferskim cirkulacijama.

Ako se usled klimatskih promena smanjuje količina vode u rekama, da li to onda treba shvatiti i kao makar donekle „dobru“ vest – da li to znači da će biti i manje poplava? Nije baš tako jednostavno.

Naime, u našoj zemlji je srednja temperatura vazduha tokom leta porasla za oko 2,4 °C u poređenju sa referentnim periodom 1961-1990.

Ovaj podatak je značajan ako se zna da porast temperature vazduha za 1 °C dovodi do povećanja količine vodene pare u vazduhu za 7 odsto, tako da je toplija atmosfera bogatija vodenom parom, pa kada se ispune uslovi za formiranje kiše, možemo očekivati da je bude više.

Drugim rečima, klimatske promene utiču na količinu vode u rekama i kroz povećanje količine kiše koja padne u kratkom vremenskom periodu (takozvane „kišne bombe“).

One dovode do naglih porasta nivoa reka i potencijalno do poplava. Od svih zabeleženih poplava u našoj zemlji, 27,5 odsto se dogodi u junu dok se 21 odsto dogodi u maju. Ako se uzme u obzir režim padavina u Srbiji, uočava se da su ovo upravo dva najkišovitija meseca.

S druge strane, ukupna količinu padavina za prolećne mesece nije se mnogo menjala na teritoriji Srbije u proteklih 60 godina, ali to nije promena koja je ovde ključna – do promene je došlo u količini kiše koja padne u najkišovitijim danima tokom tih meseci.

Prosek možda stagnira, ali su ekstremni događaji sve opasniji.

Zbog toga se u budućnosti očekuje češća pojava velikih voda na rekama i samim tim veće šanse za poplave, iako se količina vode u rekama kroz decenije polako smanjuje.

Uzroci poplava 2014.

Na ove događaje ne utiču samo lokalni uslovi. Da se vratimo na poplave iz maja 2014. godine.

Ovaj događaj bio je počeo 13. maja, a izazvao ga je ciklon Tamara, koji se zadržao nekoliko dana nad jugoistočnom Evropom i doneo rekordne količine padavina: primera radi, u Beogradu 107,9 lit/m2 u toku jednog dana, u Loznici 110 lit/m2 a u Valjevu 108,2 lit/m2. Ali zašto se te godine ciklon na taj način zadržao?

Na „zarobljavanje“ ciklona Tamara iznad jugoistočne Evrope uticalo je smanjenje količine leda na Arktiku kao i pojačano zagrevanje na visokim severnim geografskim širinama, što je prouzrokovalo usporavanje kretanja atmosferskih cirkulacija u srednjim geografskim širinama.

Ovaj efekat je posebno očigledan tokom proleća, jeseni i zime zbog smanjene količine leda što je po svemu sudeći usporilo razmenu vazdušnih masa između viših i nižih geografskih širina.

Zbog toga je određena količina padavina, koja bi se inače izlučila iznad daleko veće površine, bila koncentrisana na relativno mali geografski prostor.

Drugim rečima, do poplava u Srbiji ne dovode samo povišene temperature vazduha i promene intenziteta padavina, već i promena atmosferskih cirkulacija na Zemljinim poluloptama.

Iz toga razloga ne treba da nas iznenadi činjenica da smo poslednjih godina svedoci sve češćih velikih količina kiše, kao i bujičnih poplava koje se u javnosti opisuju kao „jednom u 10, 50 ili 100 godina“, a one se dogode ponovo, znatno brže nego što bi se pretpostavilo na osnovu njihove navedene učestalosti.

Ne utiču samo klimatske promene na povećanu opasnost od poplava. Nijma značajno doprinosi i ljudski faktor koji se ogleda kroz nelegalnu gradnju objekata u blizini reka, postavljanje splavova u rečnim koritima čiji nasipi su dodatno oslabljeni bušenjem zbog instalacija objekata na vodi, zatim kroz seču šuma u slivovima bujičnih tokova što dodatno povećava njihovu razornu moć, proširenju obradivih površina i pašnjaka, itd.

Ukoliko želimo da živimo u društvu koje nije ugroženo događajima kao što je bio onaj iz maja 2014, rešenje nisu samo novi projekti adaptacije na nove uslove klimatskih promena, već i napuštanje nekih starih „navika“ koje nas, na kraju, čine ranjivijim na ekstremne vremenske uslove.

O autoru

Dr Igor Leščešen je naučni saradnik na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Autor je više od 20 naučnih članaka i član je Centra za hidrološka i klimatološka istraživanja Univerziteta u Novom Sadu..

Izvor: Klima101.rs