Kontrolisano konzumiranje alkohola: Nova metoda u lečenju alkoholizma

Čaša vina, pivo posle posla, penušavo vino da se nazdravi – alkohol je deo kulture i u Nemačkoj. Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, Nemačka je jedna od zemalja s velikom potrošnjom alkohola, piše Dojče vele.

Prema podacima nemačkog Instituta Robert Koh, 14 procenata žena i 18 odsto muškaraca pije alkohol u količinama koje se smatraju rizičnim, a to znači više od 12 grama čistog alkohola dnevno za žene i više od 24 grama dnevno za muškarce. Poređenja radi, flaša piva od 0,33 litra sadrži 13 grama alkohola, a čaša vina od 0,2 litra, 18 grama.

Broj osoba zavisnih od alkohola je mnogo veći nego što se to vidi po statistikama, jer se problem često ne prepoznaje, objašnjava Moris Kabanis, direktor Klinike za medicinu zavisnosti u Štutgartu. Mnogi alkoholičari godinama ne priznaju svoju zavisnost, često iz stida.

Alkoholizam postoji u svim delovima društva, a i uzroci zavisnosti su različiti: Mogu biti biografski ili genetski, ali su to i stečene navike, na primer ako se jedno pivo posle posla pretvori u nekoliko ili počnete da pijete sve ranije u toku dana.

Međutim, apstinencija kao jedini cilj odvraća mnoge zavisnike od alkohola da se upuste u lečenje. To je jedan od glavnih razloga zašto tek svaki deseti od njih traži pomoć i započne terapiju.

Na čemu se zasniva kontrola ponašanja?

Stručnjaci stoga sve više koriste kontrolisano konzumiranje alkoholnih pića, kao novu, perspektivnu metodu u lečenju alkoholizma. Program u kojem alkohol nije potpuno zabranjen razvio je Joahim Knorkel, profesor psihologije na Evangelističkom univerzitetu u Nirnbergu. A jedna velika studija širom Evrope u kojoj su učestvovali ljudi stariji od 60 godina, (Elderly Study, 2020.) utvrdila je da mnogi stariji ljudi ne žele apstinenciju, ali su voljni da smanje konzumiranje alkohola.

Oni koji se opredele za kontrolisano uzimanje alkohola, nakon sveobuhvatne dijagnoze uče u deset koraka kako da zdravo koriste alkohol. To uključuje, na primer, prepoznavanje mogućih rizičnih situacija i obraćanje pažnje na to koliko alkohola sadrže određena pića.

Još jedan važan korak je vođenje dnevnika. Svakodnevno se beleži konzumiranje alkohola i postavljaju konkretni ciljevi: koliko trenutno pijem, a koliko manje želim da popijem sledeće nedelje? Cilj je smanjenje količine alkohola korak po korak. Posle programa, učesnici često posećuju takozvanu grupu za nadzor. Razmena ideja s drugima olakšava mnogima da se nose sa opasnim situacijama.

Ranije je apstinencija bila jedina opcija

Dugo vremena je jedina opcija lečenja bila apstinencija, odnosno potpuno uzdržavanje od alkohola. I danas su apstinencijalni trening i detoksikacija i klasična terapija, koju finansiraju zdravstvena osiguranja, a uglavnom se zasniva na shvatanju bolesti iz šezdesetih godina prošlog veka. Na primer, knjiga Elvina Mortona Jelineka, „The Medical Disease Model of Alcoholism“, objavljena u to vreme, navodi da je sklonost alkoholizmu u velikoj meri genetski uslovljena: ili je neko alkoholičar ili nije, nije bilo gradacija. Bilo je nemoguće naučiti kako piti kontrolisano.

Program kontrolisanog konzumiranja alkohola još nije priznat od strane penzionog osiguranja i stoga se ne finansira u stacionarnoj rehabilitaciji. Ipak, sada ima važno mesto u terapijskom radu i sve više se širi u klinikama za bolesti zavisnosti. Naučno se proučava i mnogima pomaže – 20 do 30 odsto učesnika postiže na kraju apstinenciju.

Pored kontrolisanog konzumiranja i uzdržavanja od alkohola, u smanjenju zavisnosti mogu pomoći i lekovi. Neki od njih čak izazivaju netoleranciju na alkohol – ako pijete, povraćate. Međutim, stručnjaci smatraju da čisto farmaceutski tretman bez prateće terapije nije dovoljan, jer je verovatnoća recidiva veoma velika.

Redovne posete grupi za samopomoć (anonimni alkoholičari) takođe su važne za mnoge alkoholičare kako bi svoju zavisnost stavili pod kontrolu na duže staze. Dobre su i onlajn-ponude. Stručnjaci smatraju da je važno da se osobama zavisnim od alkohola nude različiti terapijski pristupi.