Koraci ka sreći u kaubojskim čizmama 1

Da ste se kojim slučajem prošlog vikenda zatekli u priobalskom mestašcu LJoret de Mar u Španiji, mislili biste da ste promašili prostor i vreme ili da se nalazite na snimanju novog vestern filma. Gradićem su paradirali ljudi u džinsu, s kantri čizmama i kaubojskim šeširima.

Razlog tome je Četvrta plesna kantri radionica koja je okupila ljubitelje ovog plesa s juga Evrope. Protagonisti su bili Italijanski koreograf Adriano Castagnoli, Francuzi Bruno Mogia i koreografski par Manu i Algaly i austrijski par Lilly i Mario. Između ostalih, svoje plesove su predstavili i istaknuti španski koreografi Xavier Barrera, Jaume Saez (član plesačke grupe The Dreamers), Neus Lioveras i Merce Orriols.

Prema rečima organizatora, kroz različite radionice je prošlo 600 plesača, a prezentaciju internacionalnih koreografa u subotu je pratilo 550 posetilaca u glavnoj Sali hotela Guitart Central Park. U jednom trenutku u sali je bilo mesta samo za stajanje, nije se moglo igrati.
Italijan Adriano Castagnoli ne krije svoje zadovoljstvo zbog masovnosti koji ovaj tip plese dobija. Kaže da se seća svojih početaka kada je pojedinačno poznavao svaku osobu koja je u Italiji igrala country. Impresionanto je videti kako ovaj tip plesa sada osvaja Evropu. Za njega lično, country se definiše jednom jedinom rečju – Sreća.

Bruno Moggia kaže da je ovom svetu muzike pet godina. U početku je samo pisao koreografije za plesne konkurse a onda je počeo da posećuje različite country skupove. Kaže da mu je velika čast i zadovoljstvo da vidi kako ljudi širom juga Evrope igraju njegove plesove.
Na pitanje zašto je ovaj tip plesa popularan samo na jugu Francuske, Manu & Algaly objašnjavaju da se country igra u čitavoj Francuskoj, ali da se na jugu Francuske i Evrope razvio specifičan stil Catalan Style koji se igra samo o ovoj regiji.

U Španiji, coutry se igra dvadeset godina, a zvanično udruženje je osnovano 2000. godine. U početku je plesove pokazivalo par instruktora koji su dolazili iz USA i nastupali u nekoliko lokalnih barova na obali. Polako je počeo kao moda da ulazi u plesne škole a onda je osvojio ulice i gotovo da nema nekog letnjeg uličnog festivala u koji nije uključen i ovaj tip plesa.

Ljudi svih generacija ga lako prihvataju jer se pleše u takozvanim linijama što pomaže onima koji nisu sigurni u korake da prate one ispred i iza sebe. Od prvobitne koreografije „Rose garden“ na muziku Lynn Anderson iz sedamdesetih do jučerašnjih novih koreografija kao što je Castagnoli-jeva na muziku „Put za Meksiko“, Coffey Andersona, širom Španije je prikazano više od 2.600 koreografija.
Broj koreografija koje se prezentuju na raznim country okupljanjima raste neviđenom brzinom i ono što brine profesora country-ja Lauru Serra da više niko, pa ni profesori neće moći da asimiluju toliko novih plesova.

No, ovakve plesne radionice će uvek imati svoju publiku, jer kako kaže jedna od učesnica Erika Alvarez, volim ovde da dođem, vidim se s ljudima koji imaju ista interesovanja i vidim šta je novo u svetu.

Ples koji je nekada mogao da se vidi samo u starim vestern filmovima, sada je zabava koja osvaja plesne škole i country klubove juga Evrope. Idealan način da se pobegne od sulude politike koja galopira današnjim svetom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari