Korinđanje, stari predivan običaj za Badnje veče koji možete da vidite samo u Vojvodini

Korinđanje je običaj podrazumeva da se deca maskiraju i u grupama obilaze kuće, pevajući posebne božićne pesme, poznate kao korinđaške pesme. U zamenu za pesmu i blagoslove, domaćini i domaćice daruju decu kolačima, slatkišima, suvim voćem, naročito orasima i šljivama, a ponekad i novcem.

Korinđaške pesme su obično kratke, duhovite i zabavne, i u njima deca na simpatičan način traže darove od domaćina. Mnoge od ovih pesama postale su popularne u većini vojvođanskih sela i nose sa sobom specifičan humor i radost. Neke od najpoznatijih pesama su:

„Ja sam mali Iva, trčim preko njiva, njive se zelene, gazde se vesele“
„Ja sam mali korinđaš, daj mi gazda šta imaš, vina ili rakije, evo Božić ispred kapije“
„Da vam ljubav bude najlepši san, želim vam sve najlepše za Badnji dan“
„Ja sam mali Pera, ujela me kera za nogu, za ruku daj mi gazda jabuku, ako nemaš jabuku daj mi krušku, ako nemaš krušku, razbiću ti njušku“…

Nažalost, kao što to obično biva sa mnogim drugim tradicionalnim običajima, i korinđanje se sve više gubi i nestaje. Ovaj običaj, koji je nekada bio omiljen među decom, koja su, bez obzira na vremenske uslove, sa velikim veseljem išla od kuće do kuće, ulepšavajući Badnje veče svojom dovitljivošću, humorom i pesmom, danas gotovo da ne postoji. Osećaj zajedništva koji je vladao među ljudima dok su korinđaši obilazili kuće, danas je znatno oslabio, što je dovelo do toga da je običaj izumro u mnogim delovima Vojvodine.

Iako u ponekom selu u Banatu ili Sremu možda još uvek možete začuti pesme korinđaša, one više ne imaju onu euforiju i graju koja je pre desetak godina odzvanjala ulicama. U prošlosti je postojalo verovanje da što glasnije pevaju korinđaši, to više sreće dolazi u domove koje posete, a možda baš pesma i duh korinđanja danas nedostaju mnogim ljudima.

I dok se mnogi stari običaji gube, uvek postoji potreba da se sačuvaju oni koji imaju duboko ukorenjenu vrednost i koji podsećaju na zajedništvo, smeh i radost. Korinđanje je običaj koji svakako zaslužuje da bude sačuvan i prenošen na mlađe generacije, kako bi nastavio da budi duh zajednice i ulepšava prazničnu atmosferu.