Korona nas je sve izbacila iz zone komfora, pitanje je koliko smo spremni da se prilagodimo

Međutim, kroz pitanja koja dobijam od građana i u razgovoru sa drugim kolegama došli smo do zaključka da je ovih godinu dana pandemije pokrenulo različite procese koji su u stvari i ranije postojali kao potencijalni problemi u porodicama i individualno kod ljudi. Pandemija je bila okidač da svi ti procesi izađu na površinu, rekao je dr Marko Jovašević u lajv strimu na Instagram profilu lista Danas.

On je objasnio da postoje i akutne varijante problema koje su nastale isključivo zbog pandemije, kojih nije bilo ranije, već ih je korona sa svim svojim izazovima napravila. To su najčešće, kako navodi problemi finansijske prirode, jer ljudi gube posao, nisu u mogućnosti da rade što je izazvalo niz drugih, pa i psiholoških problema.

– Korona i sve što se trenutno dešava oko nas svakako je pojačalo anksioznost i depresivne poremećaje kod ljudi koji su se i ranije suočavali sa tim. Međutim, postavlja se pitanje da li je korona izazvala te poremećaje kod ljudi koji ih ranije nisu imali, odnosno ranije nisu osećali nikakve simptome. Svakako jeste, ali je to bilo prikriveno, gurnuto u stranu i nije se razgovaralo o problemima koji su se vremenom nagomilali. Korona je sve nas izbacila iz zone komfora, pitanje je samo koliko smo spremni da se prilagodimo, precizirao je Jovašević.

Prema njegovim rečima, oni koji su radili na sebi, koji su obrađivali svoje probleme i preventivno gledali na život, ti ljudi su uspeli da se prilagode. Oni dugi koji su skloni zoni komfora, koji beže u nju, za njih je ovo ispalo izuzetno teško i kod njih najviše isplivavaju svi simptomi anksioznosti i depresivnih poremećaja.

Odgovarajući na pitanje kako biti srećan kad su svi oko tebe zabrinuti i depresivni, Jovašević kaže da ako osoba može da nađe taj svoj delić sreće nezavisno od sredine u kojoj se nalazi, može da pomogne drugima tako što će u razgovoru sa njima, svojim razumevanjem i empatijom osetiti zašto su oni takvi.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Dnevni list Danas (@danas.rs)

– Time ćete ih bolje razumeti, a samim tim ćete se bolje postaviti prema njima i nećete ih gledati samo iz jednog ugla. Probajte da njihov problem posmatrate iz više uglova, a ne samo linearno, tako ćete pomoći sebi da ih bolje shvatite, a i njima da vam lakše predstave svoj problem, naveo je psihoterapeut.

Na pitanje šta je sa onima koji su alergični penicilin i da li mogu da prime vakcinu, Jovašević je rekao da nije kompetentan da odgovara na takva pitanja. Ali s obzirom na to da je lekar po struci, prema njegovim saznanjima, ono što su sugerisali je da da ljudi koji su osetljivi na neki od sastojaka vakcine, ne bi trebalo da je prime, ako je potvrđeno da imaju alegriju na neki od sastojaka.

– Sa druge strane ljudi koji su atopičari, odnosno ako su skloni alergijskim reakcijama raznoraznog tipa, verovarovatno ne bi trebalo da je prime. Kod njih nije samo vakcina problem, oni imaju alergijske reakcije i na druge lekove koje traju godinama. Tako je bilo i sa penicilinom, kad se pojavio videlo se da postoji veliki broj ljudi koji je alergičan na njega. Moja preporuka je da u svakom slučaju razgovarate sa lekarima koji rade na samoj vakcinaciji, koji su na prvoj liniji, oni će svakako znati šta je najbolje za vas, precizirao je doktor Jovašević.

Odgovarajući na pitanje kada će korona proći, psihoterapeut je naveo da to niko ne zna.

– Bitan je naš odnos prema toj bolesti i način na koji ćemo se mi ponašati kad je reč o tom virusu. Da li ćemo se vakcinisati i poštovati mere i doprineti da se uticaj smanji ili ćemo da pustimo da prirodna selekcija odradi svoje. Korona verovatno nikad neće proći totalno. Pa tako imamo svinjski grip ili virus gripa koji je nastavio da egzistira među ljudima. Svake godine se vakcina gripa prilagođava njegovim mutacijama zbog toga nismo imali velike epidemije tog virusa, tako će i virus korone nastaviti da živi, ali će vakcinacijom njegovo širenje biti kontrolisano, objasnio je doktor i dodao da oni koji su preležali Covid treba da razgovaraju sa lekarima o tome kada mogu da se vakcinišu.

Jedno od pitanja upućenih psihoteraputu bilo je i kakav je uticaj karantina na psihu ljudi.

– Karantin kao karantin ne može delovati pozitivno na psihu i ne možemo oečekivati pozitivno raspoloženje u vezi sa tim. Prvenstveno zbog toga što ne znamo koliko će taj karantin da traje. Kad bismo znali da će trajati mesec dana i da ga posle toga više neće biti, ljudi bi se prilagodili i maksimalno ga iskoristili da rade na sebi i za sebe, rekao je Jovašević i dodao da je bilo primera gde su ljudi u prvom karantinu koji se desio u martu prošle godine smršali, vežbali i menjali svoj život.

Kako ističe, sve zavisi od dužine karantina i onoga što će se dešavati nakon njega.

– Čovek je dualno biće, mi smo deo jedne šire zajednice i imamo potrebu za socijalizaciom. Tačnije, čovek je i introvertno i ekstrovertno biće i u njemu se vodi stalna borba između njegove individue i socijalnog dela, tako da dugotrajna izolacija nikako ne može doneti ništa dobro, zaključio je doktor Jovašević.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.