Kovilj (2): Uspomene koje žive

Recept je zapisan na zidu Čarde: „Valja se pomešati devet vrsta ribe, i to: deverika, šaran, bandar, karaš, manjov, protviš, kesega, krupačica i štuka“, ali ne obična, već ona štuka debela ko ruka, što je Pera kolje, e od nje nema bolje, tako pesma kaže. Kada se mora, onda nije ni teško, da se domaćin ne uvredi ispraznili smo čitav amper čorbe, u slast, zalili je, ko vinom, ko sodom, pa onda malo pržene ribe sa nezaobilaznom marinadom od peršuna, bela luka i maslinovog ulja. Baš kada smo mislili da nema kraja ovom danu kad gazda Pera, praunuk, donosi makoš! E tu smo zaplakali, sručilo se sve, raskid zakupa, pivo i rakija, kiša i noć.

Popalismo sveće, malo zbog reda, a više zbog gleda, nema struje, nije nestala već nije ni dolazila, a i šta će ti struja na kraj sveta? Uz Piksarin begeš počinje uvod parastosa, Pera peva, Tima s kontrom ne okleva, zrnca peska sa obale dobuju po prozoru i daju ritam po kome poslednji sati zakupa teku, a sutra, sutra više ne postoji, došao je kraj sveta. To mesto nije zaslužilo suze, tu se jede, tu se peva, oko čarde bagrem cveta, to je život na kraj sveta. Jedna za drugom pesme su se nizale uz talase Arkanja, sve dok mesečina nije nadjačala svetlost sveća, muzičari promukli, a mi skomolali od samih sebe. Miris mokre vojvođanske zemlje nas prati uz svetlost sveća sa stolova, muziku tamburaša do kola, eto bili smo na kraj sveta, možemo polako krenuti kući. Okrećem se da je pogledam, a čarda prkosno viče „Srećan vam put“! Iz Arkanja izranjaju prvi zraci sunca, ko budilnik zora nas podeti da ovo putovanje u prošlost moramo prekinuti i krenuti kućama u Novi Sad. Sutradan je odjeknula, ko pucanj groma vest: „Srušena je čarda ‘Na kraj sveta’ u Arkanju“! Srušili je bagerima u ime rekonstrukcije, napretka, izgradnje veće, lepše i bolje. Evo prošlo je četiri godine, a novi radovi nisu ni počeli. Čika Peru Vareniku nismo od tada videli. Mi smo svi na broju, nedeljna druga kafa je tu, Najlon je još uvek na Klisi i nije izmešten, ali nje nema. Slava joj bila, na mnogaja ljeta i nek živi uspomena na tu čardu na kraj sveta.