Kragujevački frizer ošišao i obrijao pola sveta: Radi na prekookeanskim kruzerima i obišao je 50 zemalja

Na kruzerima, prekookenaskim, a potom rečnim, Uroš Marković (35) radio je punih 10 godina.

– Obišo sam Evropu, Kanarska ostrva, okean od severnog pola do Kipra i Turske, a rekama plovio od Amsterdama do Crnog mora, bio sam u istočnim Karibima i Centralnoj Americi, navodi on koji za četiri godine na okeanu i šest na rekama plovio za engleske, grčke, italijanske i švajcarske kompanije.

Što se Evrope tiče, lakše je navesti gde nije bio: Belorusija, Ukrajina, Litvanija, Letonija, Vels, Albanija, BiH i Slovenija. U nekima od njih je boravio privatno ali nije radio pa ih zato Uroš „ne računa”.

Brodom je ušao u krug Svernog pola – poseduje sertifikat ali i norveški fjord, oplovio, „ošišao i obrijao” Antigvu, Sent Luciju i Sent Tomas, Barbados, Grenadu – ostrvo začina, Sent Vinsent, britanska Devičanska ostrva, Jamajku, Kostariku, Kolumbiju, Venecuelu, Panamu, Dominiku, Dominkanska ostrva…

Za ovakvu avanturu opredelio se još kao tinejdžer.

– Posle 2000 – te počeli su da u Kragujevac dolaze ljudi koji su radili na kruzerima, puni priča, gde su sve bili, šta obišli i videli, kako su se proveli. Posle 90-tih mi smo bili ovde zatvoreni, zarobljeni i ugašeni i meni kao sedamnaestogodišnjaku je bilo potpuno neverovartno da radiš i putuješ. To je za mene bio – ideal, stičeš nova iskustva, vidiš svet a uz to zarađuješ za život, priča Uroš dodajući da se još tada zarekao da neće dozvoliti da se „kasnije kaje zbog propuštenih prilika”.

Za odlazak na brod sačekao je 23. godinu. Kako kaže, za prvi put bilo mu je potrebno i 2.000 evra, suma za njega kao dečka u Kragujevcu nezamisliva, ali mu je „početni kapital” pozajmio otac jdnog drugara.

Potom je morao da izvadi englesku i američku radnu vizu i odleti u London na profesionalno usavršavanje na Akademiji „Stajner”.

– Bio sam mlad i uplašen, kako ću se snaći izboriti sa svim tim, ali već posle nedelju dana dobio sam svoj prvi brod, iskren je on.

No, pre prve ture sledila je jednonedeljna obuka na kojoj je dobio sertifikat za preživljavanje u moru, prošao protivpožarnu obuku i prvu pomoć, ali i crowd menadžemet – kako da kontroliše masu u kriznim situacijama.

– U novembru u Atlanskom okeanu obučavali su nas u protivpožarnim kontejnerima na 250 Celzujusa pod punom vatrogasnom opremom i kiseonikom. Savladali smo i obuku kako da izvučemo čoveka iz mora, navodi on.

Iz Londona odleteo je za Madeiru na Kanarskim ostvrima, pa onda plovidba za Karibe.

– Nisam se bio navikao da svakog dana prolaziš kroz različite vremenske zone, ali u obrnutom smeru. Tako dnevno „gubiš po sat vremena” i posle pet dana spavaš pet sati manje, a posao mora da se obavi, priča Uroš.

Posada je bukvalno bila iz celog sveta i morao je da savlada razlike u menatilitetu kolega. Snalazio se i učio. A, ni njegov posao nije bio onakav kako je on na početku zamišljao.

– Ja sam moderan frizer – uniseks za žene i muškarce i pre nego što sam se otisnuo na pučinu savladao sam sve što je postaojalo u našem zanatu. Strepao sam od profesionalnih izazova na brodu, kad tamo, mahom starije, engleske turistkinje samo su tražile da im napravim one, kako se kod nas zvu „sarmice” i „rolnice” koje su kod nas u Srbiji prevaziđene pre 50 godina, smeje se dok naš sagovornik.

A, bilo je i brijanja za 95 funti.

– U tu cenu sem samog brijanja ulazi i masaža glave, lica i ruku, dve maske za lice od magarećeg mleka, detoksikacija, aroma terapija toplim i hladnim peškirima lavandom i lajm i na kraju kolagen kreme, navodi on.

Kaže da su ovakav tretman obično ljudima uplaćivale devojke ili žene kao poklon.

– Ljudi su na početku uvek skeptični, a posle odmah zakažu sledeći tretman za dva-tri dana. To je potpuna regeneracija lica i čovek se bukvalno podmladi za 10-15 godina, pojašnjava on.

Šetnja s majmunima Foto: Privatna arhiva

Prekomorski pejzaži Foto: Privatna arhiva

Buba kapitalac Foto: Privatna arhiva

Plivanje sa morskim zvezdama… Foto: Privatna arhiva

… i kornjačama Foto: Privatna arhiva

A, sa kruzerom obišao je i turu pirata sa Kariba, kao i kada Džoni Dep ide rekom kod veštice Tia Dalme (Naomi Heris). Eto, bio je i on.

Nije propustio ni jednu eskurziju kada je imao slobodne dane: plivao je sa delfinima i kornjačama, vozio se u podmornici, pa kvad bajkom prošao tropska ostrva, na river tjubingu spušato se niz brzake kroz džunglu…

– Na zip lajnu sam proleteo preko provalije duboke 120 metara, ističe on ne bez ponosa.

Obišao je vodopade i vulkane, video džinovske bube, vrste trave koje se povlače kad pružiš ruku ka njima, vozio se gondolom preko džungle. Ne zna koje su plaže lepše, one vulkanske ili peščane.

– Karibi su prelepi. Voda je prozirna, sunčano je i toplo, ali bez vrućine i znojenja, kaže Uroš „udarajući nam zazubice” u ledenoj kragujevačkoj januarskoj noći.

Njegovo omiljeno ostrvo je Dominika jer je po Urošu – najprirodnije.

Sem facinacije Karibima u Evropi izdvaja kao prirodna čuda norveške fjordove, i hrvatsku obalu gde nije bio pre nego što se zaposlio na brodu.

– Neverovatno je da je nešto toliko blizu nas a tako lepo. Detaljno se upoznao sa španskom, italijanskom, grčkom i turskom obalom i ni jedna od tih zemalja ne može da se uporedi sa htvatskim primorjem, tvrdi Uroš marković.

Po njemu, Dubrovnik, Barselona i Firenca su tri najveća bisera Mediterana.

Kako kaže, rad na prekookenaskim i rečnim kruzerima ne može da se poredi.

Na reci je mnogo lakše, opuštenije i svaki dan si na zemlji u nekoj luci. Manji je i kolektiv, svi se poznaju i sve se radi zajedno. Pomorski kureziri su mali gradovi i j sam bio jedini berberin na 1.500 ljudi dok na rečnim krstarenjima najveći broj tursta je 140, pojašnjava on dodajući da se na moru radi svaki dan od 12 do 14 sati a na rečnim krstarenjima četiri-pet sati dnevno.

I, odmori i odlasci kući su češći na rečnim krstarenjima – na svaka dva meseca, dok je minimum proveden na moru pola godine.

– Ubedljivo najbolji gosti su Amerikanci, zbog bakšiša jer su tako vaspitavani u svojoj potrošačkoj kulturi. Oni ne samo što vam ostave bakšiš i do 20 posto, već vas preporuče prijateljima, kupe vam poklon, na recepciji onavezno naglase kako su zadovoljni vašom uslugom, priča Uroš poredeći Amerikace sa Srbima koji dolaze na odmor da se provedu i potroše dok svi ostali gledaju samo nešto da uštede.

Zmija vreba iz džungle Foto: Privatna arhiva

Zip lajnom preko provalije duboke 120 metara Foto: Privatna arhiva

Prelepe tropske plaže Foto: Privatna arhiva

Kao iskonskom navijaču „Barselone” odlazak na Kamp nou bila je njegova najveća želja.

– Prvi dolazak u Barselonu, iskoristio sam da odem na njihov stadion. zaplakao sam, jer sam sa samo 24 godine svojim radom i trudom omogućio sebi da mi se ispuni najveća želja u životu, ne stidi se da prizna Uroš.

Oduševila ga je i arhitektura Firence i mistika Pompeje.

– A, na krajnjem sveru brodovima smo ulazili u fjordove. I, to je neponovljiv doživljaj, voda je tirkizna, leti se glečeri tope. Popeo sam se na vrh glečera i ušao u linju snega. Potom smo plovili na Severni pol, i obilazili glečere oko norveških ostrvu u polarnom krugu, nabraja on.

Na žalost, korona je sasekla njegova desetogodišnja putešestvija po svetu.

– Brodovi su usidreni a ja sam se po prvi put ogledao kao frizer i berberin u stranoj zemlji, živeći i radeći u Norveškoj godinu dana. Nije mi se dopalo. njihov način života je suprotan od našeg, nedostajala mi je naša hrana i sunce, kaže Uroš.

Po njegovom mišljenju u Srbiji je sistem užasan i standard očajan, ali ako si u stanju da nešto zaradiš, čini mu se da onda „pet puta bolje živi ovde”.

– Boli me što bi mi mogli da živimo lepo, kao ljudi a stalno uništavamo prirodu rudnicima i reke mini hidroelelktranama, zaključuje on.

Na krstarenju ošišao i Gaetana

Uroš Marković nabraja da je šišao ljude iz Tasmanije, Čilea, Kenije, Indonezije, Kine, Izraela, Nemačke, Britanije, SAD, Novog Zelanda…, sa svih kontinenata i potkontinenata

Ošišao je i Gaetana, što za njega, kao ljubitelja španskog fudbala nije beznačajno.

– On je plovio naturi po Jadranskom moru i ukrcao se u Vemeciji. Skroz je opušten i kul lik, a u tom trenutku je vodio „Elče”, priča Miloš koji slavnog fudbalera „na prvu loptu” nije ni prepoznao.

Tek kad mu je rekao da voli fudbal i to španski on se predstavio.

– Pričao mi je kako je bio kapiten u „Sosijedadu” u vreme kada je u njemu igrao naš Darko Kovačević, priseća se on.

Baš ga „hoće sportisti”. Dok je radio u Norveškoj „sredio je” Tatamija Kristensena, njihovu najveću hokejašku zvezdu a baš pred dolazak na razgovor za „Danas” Filipa Holendera, poznatog kragujevačkog fudbalera, donedavno napadača „Partizana”a sada člana „Vašaša” i mađarske reprezentacije.

Još vesti iz ovog grada

Nikola Nešić iz Nove snage Kragujevca o ujedinjenju DS i Zajedno

U Šumadijskom okrugu prohodni putni pravci, u prekidu dalekovodi u Grošnici, selima, Kniću i Topoli

Da se konačno čuje glas onih koji su zauvek utišani: Istraživanje stradanja Roma u Kragujevcu 1941. godine

Slikarka, Gala Čaki, otvorila izložbu „Solitude“ u Aleksić galeriji