Krf (2): Mon Repo, carstvo tišine

Bila je to šaljiva aluzija na kraljičinu dugovečnost: u aprilu je napunila 94.

Letujući na Krfu koristimo priliku da posetimo vilu Mon Repo, rodnu kuću kraljičinog muža.

Još malo pa stogodišnjak, potonji vojvoda od Edinburga rođen je ovde 10. juna 1921, kao princ Grčke i Danske.

Njegova porodica ubrzo se iselila s Krfa. Školovao se u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj i Škotskoj…

Elizabeta je imala osam godina kad su se prvi put sreli, 13 kad su počeli da se dopisuju; venčali su se 1947.

U Mon Repo svraćamo po obilasku dva bisera Jonskog mora, Mišjeg ostrva i manastira Vlaherna, na povratku u grad Krf.

Lokalni autobus staje kod kapije, a do vile vodi senovita uzbrdica kroz pomalo divlji park.

Koji ima svoje draži, jer ma koliko lepi bili, jednolični su oni cvetni i skulpturama načičkani kraljevski i carski perivoji gde je sve „pod konac“.

Krf je pod britanskom upravom dobio i prvu botaničku baštu – koja je sada upravo ovde, na imanju Mon Repo.

S vrha, od vile, puca pogled na more. Posetilaca nema. Mrtva tišina.

Ni vetra, ni zvuka, ni cvčak da zacvrči. Prekrasno! Kažu da je 1863. godine ovde navratila i austrijska carica Elizabeta (Sisi), tada zavolela Krf i odlučila da na njemu izgradi svoj letnjikovac, Ahilion.

Mon Repo se nalazi na arheološkom nalazištu Paleopolis, tamo gde je bio antički grad Krf. Vila je izgrađena1831. godine kao letnja rezidencija guvernera Jonskih ostrva Frederika Adama.

Ovaj škotski oficir sudelovao je u mnogim bitkama svog doba, pa i u najčuvenijoj, kod Vaterloa.

Na Krfu je za svojih osam guvernerskih godina podigao više javnih zgrada, a najviše ga zadužio izgradnjom vodovoda.

Kada su godine 1864. Jonska ostrva pripojena Grčkoj, vila je data na korišćenje Đorđu I, tadašnjem grčkom kralju (dedi princa Filipa).

Od njega je dobila ovo (francusko) ime, koje znači „moje mesto za odmor“. Ni izbor mesta ni izbor imena ne može biti prikladniji! Monarhija je 1973. ukinuta, Grčka je vodila spor oko ove vile sa poslednjim kraljem, Konstantinom II. Pripala je gradu Krfu.

Sada je muzej, sa po sedam soba u prizemlju i na spratu. Sačuvan je nameštaj prvih stanara, ogledala, kamini, vaze, slike, a u jednoj sobi i elegantna haljina ledi Adam, koja može i danas da izmami poneki uzdah.

Izloženo je nekoliko eksponata sa lokaliteta Paleopolis, među kojima I više amfora, s akcentom na jednoj rimskoj, iz Salerna, kao i ornament s likom gorgone iz Herinog hrama (580. godine pre Hrista).

Tu je i 510 (precizno prebrojanih!) prastarih srebrnih novčića, izloženih tako da“ teku“ iz krčaga (pa sam se setila Kir Janjinih dukata, i njegovog „Nemoj mene, ja sum lepa.“) U atrijumu, što na slikama što uživo, prikazani su neki primerci biljnih vrsta iz botaničke bašte.

Dok autobus ulazi u grad Krf, nazire se u daljini Stara tvrđava, i ispod nje, nad morem, zdanje nalik na grčki hram: to je Crkva sv. Đorđa, u kojoj je princ Filip kršten.

Elizabeta II srela se i s Titom: kraljica i njen suprug bili su gosti Beograda 1972.