Krit (1): Minojski život uz majku Evropu

Let od Surčina do Herakliona traje sat i po. Dilema je koji rentakar automobil izabrati i po kojoj ceni, kao što se plaća različito za kabinu ili mesto na palubi trajekata za Krit iz luke Pirej.

Od trećeg milenijuma pre n.e. ovde je postojala minojska civilizacija. Uživali su u plodnosti zemlje i bogatstvu šuma, u miru, trgovini, umetnosti, gradnji, zanatstvu… dok se nije dogodila erupcija vulkana u blizini i poraz od Mikenaca u 14.veku p.n.e.

Prema mitologiji kralj Krita Minoj, kao sin boga Zevsa i majke Evrope, je uspešno vladao ovim prostorom.

Međutim, kada nije žrtvovao podarenog bika, Posejdon ga kazni napravivši da se Minojeva žena Persifaja zaljubi u bika i sa njim rodi Minotaura, čudovište sa telom čoveka i glavom bika. Minoj ga, zbog ružnoće, smesti u lavirint iz koga nije mogao izaći.

Atina, koju je Minoj pobedio, je morala da pošalje sedam momaka i devojaka kao žrtve za ishranu čudovišta.

Među njima je bio i Tezej koji je ubio Minotaura. Minojeva kćer Arijana mu je dala nit koju je pratio da bi izašao iz lavirinta. Dedal, neimar lavirinta, tada je sa sinom Ikarom odlučio da pobegnu sa ostrva. Napravili su krila koristeći perje i vosak, ali se Ikar u letu suviše približio suncu i nastradao. Dedal je sleteo na Siciliju.

Kad bi Minojci mogli da vide današnji Krit, verovatno bi u turistima videli naslednike Dedala i Ikara koji se u velikim čeličnim pticama vraćaju na ostrvo.

Pramajka Evropa se očigledno nije odrekla Minojaca, a ni oni nje. Evropu je kao neodoljivu devojku oteo Zevs u Fenikiji i prerušen u bika sa njom na leđima doplivao do Krita. Zajedno sa EU ostrvo je poslednjih decenija obnovljeno i izgrađeno, iako su se prezadužili.

I to je u redu, ukoliko bude razumevanja i za one koji zbog rata i siromaštva, a po cenu života, pokušavaju doći do EU.