Kuvajt (1): Sećanja na korene i jednu invaziju

Toga sam se setio sa dozom pijeteta 28 godina kasnije u Al-Kurainu, u Kuvajtu za posete Muzeju mučenika, poginulih u borbama tokom iračke okupacije naftom prebogatog susednog emirata, jedan od prelomnih trenutaka u međunarodnoj politici 1990-ih.

Al-Kurain je 20 kilometara jugoistočno od prestonog Kuvajt Grada, u guvernatu Mubarak Al-Kabir, jednom od šest u emiratu na preko 17.800 kvadratnih kilometara.

Al Kurain i Mubarak al-Kabir su uglavnom nizovi stambenih četvrti neprestano dograđivanih usred pustinje i uz obalu Zaliva.

Ime mesta je isto kao nekada samog Kuvajta, znači uzdignuta zemlja ili brdo.

Al-Kurain je bio prvo mesto u Kuvajtu u koje su se oko 1710. naselili preci današnjih državljana emirata. Kuvajćani prate svoje korene od plemena Al-Anisa i Al-Utub iz provincije Nejd, sada u Saudijskoj Arabiji.

Dugogodišnji stanovnici Al-Kuraina odlučili su 1752. da im je potrebna centralna vlast kako bi sprečili plemensko ratovanje.

Pleme Al-Sabah je izabrano da predvodi, a prvi šeik, Sabah ibn Jaber, vladao je kao Sabah I do 1756. Sadašnji emir, 91-godišnji Sabah al-Ahmad al-Jaber al-Sabah je 15. vladar u jedinoj arapskoj parlamentarnoj monarhiji u Zalivu.

Emir je gotovo 40 godina bio šef diplomatije, sa tog položaja je tokom iračke invazije u Beogradu 1990. pregovarao o posredničkoj misiji sa zvaničnicima SFRJ.

U ranim satima 2. avgusta 1990. je iračka vojska pod autoritarnim šefom države Sadamom Huseinom napala Kuvajt.

Za nekoliko sati je pala prestonica Kuvajt Grad, a vladar, šeik DŽaber al-Ahmad al-Sabah, emigrirao u Saudijsku Arabiju.

Mnogi u Kuvajtu smatraju da je invazija najvećim delom bila motivisana željom Iraka da kontroliše kuvajtske velike zalihe nafte.

Naime, posle razornog osmogodišnjeg Iračko-iranskog rata 1988, režimu u Bagdadu je, za zemlju ekonomski iscrpljenu i opterećenu ogromnim dugom, bila potrebna velika finansijska pomoć.

Vrebao je ogromne naftne resurse Kuvajta i očekivao da mu emirat oprosti svoj udeo u iračkom dugu.

Ubrzo pošto je Kuvajt odbio zahtev da odustane od kredita, Bagdad je pokrenuo ofanzivu.

Sedmicu kasnije, Sadam je prisvojio Kuvajt proglasivši ga 19. iračkom provincijom.

Invazija je naišla na brzu osudu međunarodne zajednice i snažan politički i ekonomski na Irak.

Pošto je Husein odbio da se povinuje, koalicija predvođena Sjedinjenim Američkim Državama je 17. januara 1991, pokrenula operaciju „Pustinjska oluja“ žestokim bombardovanjem ciljeva u Kuvajtu i Iraku.

Operacija je okončana stosatnom kopnenom ofanzivom unutar Iraka i kapitulacijom Sadamovih trupa 27. februara.

Neki analitičari tvrde da se Kuvajt nikada nije u potpunosti vratio na predratno bogatstvo.

Ipak, mišljenje je da Kuvajt poseduje domaću harmoniju i stabilnu međunarodnu poziciju.

Invazija je učvrstila osećanja nacionalizma i odanosti vladajućoj porodici, navode posmatrači.

No, 30 godina kasnije, sećanje na razorni rat i dalje muči mnoge Kuvajćane i Iračane. Hiljade ljudi je poginulo tokom sedmomesečnog sukoba. I dalje ima nestalih, a dosta Kuvajćana prepričava hapšenja i mučenja tokom okupacije.

„Brat pati od teške asme stečene zbog iračkih paljenja naftnih izvora“, žalila se naša zvanična domaćica, službenica Ministarstva informisanja, ćerka čuvenog muzičkog producenta u regionu.