Mesto krvave bitke između pripadnika kuvajtskog pokreta otpora i iračkih vojnika, kuća u Al-Kurainu je muzej posvećen patriotima koji su položili svoje živote u suprotstavljanju okupatoru.
Spomenik pored glavnog ulaza u kuvajtsko Ministarstvo za informacije u prestonici je slikoviti prikaz iz vremena iračke okupacije.
Takvi spomenici su širom Kuvajt Grada i zemlje.
Iz svih delova Kuvajt Grada je vidljiva Kula oslobođenja, telekomunikacioni toranj visok 372 metra, druga po visini struktura u zemlji i 39. najviša zgrada na svetu.
U vreme invazije su radovi bili upola završeni. Kula nije bila oštećena – za razliku od znamenitih Kuvajtskih vodotornjeva, dela jugoslovenskih neimara s kraja 1970-ih – pa je gradnja nastavljena posle proterivanja iračkih snaga.
Kula je po završetku 1993. preimenovana u toranj koji simbolizira oslobađanje Kuvajta od Iraka.
Muzej mučenika kuće u Al-Kurainu je tragična priča o surovoj desetosatnoj bitki 24. februara 1991, dva dana pre iračke kapitulacije.
Kuvajtski borci za slobodu iz Al-Masila grupe su izvodili snajperske napade na vojnike okupatora i podmetali bombe pod iračke kamione sa municijom.
Kada su iračke trupe zavele strožu kontrolu, grupa Al-Masila se povukla u okrug Al-Kurain.
Krvava bitka se zametnula kada su pripadnici otpora odbili da dozvole iračkoj patroli ulazak u kuću.
Borci Al-Masile su bili naoružana samo automatskim oružjem, dok su ih iračke trupe neprestano gađale iz teškog oružja, uključujući dva tenka postavljena pred kućom.
Tenkovske granate su probile velike rupe u zidovima pa su se neki urušili. Granate i meci rešetali su kuću, pogađajući neke od boraca unutra.
Među 19 članova grupe Al-Masila, sedam je preživelo, a 12 su postali mučenici.
Pred posetiocima spomen obeležja su razorni ostaci bitke.
Spoljni zidovi nekada prostrane porodične kuće nedostaju, podovi su u potpunosti nestali, metal je izobličen.
Unutra, iz zidova zjape rupe, stepeništa su urušena, prozori izbijeni od eksplozija i građevinske strukture pomerene iz temelja.
Kretanje posetioca podiže prašinu u vazduh i javlja se lažni osećaj mirisa ispaljene municije.
Videti stvarno ratište i proći kroz kuću u kojoj su se ljudi borili za vlastiti život i domovinu ostavlja mučan utisak i tišinu.
Oko kuće su ploče koje pokazuju mesta gde su pojedini pripadnici Al-Masile izgubili život ili bili zarobljeni.
Obilazak ostataka kuće, sa izloženim vozilima pripadnika Al-Masile i vlasnika kuće, te iračkog okupatora, tera na pomisao kroz šta su borci morali da prođu.
Biti na mestu gde je neko položio život podstiče emocije.
Muzejski deo kuće je na donjem spratu i prikazuje različite ratne relikvije.
Izložene su slike mučenika i porodica koje su ostavili za sobom, čaure, mitraljezi i razni dokumenti, naredbe iračkim trupama da budu „spaljene i uništene sve kuće na kojima postoje slogani neprijateljski prema našem rukovodstvu, slike o ukinutoj dinastiji Al Sabah ili kuvajtske zastave“.
Muzej Bait al-Kurain slavi više od 1.200 Kuvajćana znanih da su tokom godina poginuli za otadžbinu. Ogromna većina, približno 1.000, umrla je tokom Zalivskog rata 1990-1991.
Posle rata je emir Džaber al-Ahmad al-Sabah poručio da lokalitet Bait al-Kurain treba pretvoriti u muzej sećanja na žrtvovanje palih za Kuvajt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
