Merventske šume – Zapad Francuske. Departman Vandeja i u njemu Merventske šume. Prostor od preko pet hiljada hektara bukovih, hrastovih i stabala kestena. Francuzi za ovu najveću šumu u Vandeji kažu da je mirno utočište i za ljude i za životinje. Njome se može šetati – ima preko 200 kilometara dobro obeleženih pešačkih staza, voziti bicikl ili jahati. I uživati u miru, tišini i lepoti prirode. I onome što je čovek uradio, a da to ne bude na uštrb prirode.
Bilo ih je pet blizanaca. Pet hrastovih stabala. Visokih, ravnih koji su zajedno stremili u nebo. Nažalost, njihovo vreme je prošlo. Život je iscurio iz hrastovog lišća, grana i negdanji lepotani postali su skloni padu, a time i opasnost za okolni živi svet Merventske šume. U spas im je 2005. godine pritekao skulptor Sebastien Kramp koji je svojom maštom, dletom i vrednim rukama, hrastovima na umoru udahnuo novi život. Sada sa desetak metara visine turiste kojih nije malo, ali i ljude zadužene da brinu o šumi, pogledom prati isklesani drvoseča koji je vrh hrasta odabrao kao mesto za odmor. U hrastovom podnožju svoje utočište pronašle su razne ptice i životinje, ali i neka mitološka bića večno zaustavljena Krampovim dletom. Jelen u skoku, sova na grani, lav, orao u letu, veverica, daždevnjak… na večnoj su straži, kao i mitološko božanstvo na samo par metara od hrastovih blizanaca, nastalo takođe Krampovom rukom od jedne od grana hrasta koje zrakasto raspoređene u blizini svedoče o veličini ovog drveća.
I ako se samo na trenutak isključite, a to je u ovoj oazi mira i tišine lako moguće, pet hrastovih blizanaca postaju drvo koje priča o vremenu prošlom kada je njima ravnih hrastova bilo svuda oko njih. Ili kako su francuski moreplovci spremajući se na dalek put preko velike vode birali u Merventskim šumama najbolje drvo iz koga će izroniti, maltene u komadu, buduća lađa, dovoljna čvrsta da odoli okeanskim talasima. Ili kako će iz proklijalog žira polusakrivenog od opalog lišća kroz koju godinu Merventske šume biti bogatije za nova stabla. Ili bilo koju drugu priču iz prirode koja nas čini bogatijim i boljim za saznanje da čuvajući živi svet oko sebe produžavamo i svoj život.
Boravak u okruženju poput Merventskih šuma u najboljem svetlu potvrđuje tvrdnju poglavice Qwatsinas Nuxalk da moramo sačuvati šume za svoju decu, unuke i one koji se tek trebaju roditi, da moramo sačuvati šume i za one koji ne mogu govoriti u svoje ime, poput ptica, životinja, riba i drveća. Uostalom, davno su već neki pametni ljudi primetili da ovu zelenu planetu nismo dobili u nasleđe od svojih predaka, već smo je samo pozajmili od svojih potomaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
