Lajka je nedelju provela igrajući se sa decom, a u ponedeljak ujutro je bila u svemiru: 65 godina od smrti najhrabrijeg psa na svetu (VIDEO)

Njen lik isklesan je i u Spomeniku osvajačima svemira kao prvom osvajaču orbite, a posthumno je ponela i najviša sovjetska odlikovanja, ista ona koja je kasnije dobio i prvi čovek u svemiru Jurij Gagarin. Njena bista krasi i Muzej kosmonautike u Moskvi.

Sovjetski naučnici imali su pre Lajke između 15 i 30 neuspešnih eksperimenata (pravi broj nikada nije objavljen) sa rasnim psima koji nisu izdržali kratke orbitalne letove ili rigorozna testiranja – od 20 dana boravka u uzanim kavezima (kako bi se navikli na mali prostor) do stavljanja u centrifugu koja je simulirala lansiranje rakete, a potom i u prostorije sa zvučnicima koji su pravili buku sličnu raketnim motorima.

Mešanci i lutalice hrabriji od rasnih pasa

Mnogi rasni psi odbačeni su zbog toga jer nisu htgeli da jedu specijalni žele visoke nutritivne vrednosti koji je trebalo da im bude hrana u svemiru, a većini srce nije izdržalo neke od testova (kao najčešći uzrok smrti testiranih pasa navođen je infarkt).

Posle niza neuspešnih eksperimenata, ruski naučnik Oleg Gazenko saopštava timu da bi pas lutalica iz njegovog kvarta lakše izdržao testiranja nego vučjaci, labradori i haskiji koji su najviše korišćeni u eksperimentima. Ubrzo pada odluka da se dalja testiranja vrše na mešancima.

Za let „Sputnjik 2“ konkurisale su Albina, Muška i Lajka. Iako su Albina i Muška slovile sa favorite, one ipak nisu prošle rigorozna testiranja pošto im je puls usled stresa postajao toliko visok da je zaključeno da verovatno ne bi izdržale napore koji donosi lasniranje.

Muška je već imala iskustva u testiranjama i veoma je mirno prihvatala sve zahteve naučnika, pošto je ranije već preživela i elektrošokove kao životinja zadužena za isprobavanje sistema za održavanje života. Albina je kao vojni pas ranije već letela na velikim visinama i mislilo se da jedino treba da savlada strah od malog prostora, u čemu ipak nije bila uspešna.

Lajka postala „ona prava“ posle prvih testova

Lajka je bila moskovska lutalica koja je odvedena u azil samo nekoliko dana pre nego što je Gazenko izabrao. Treninzi za odlazak u svemir praktično su joj bili produženje života pošto bi u suprotnom kroz nekoliko dana bila uspavana. Gazenko je u memoarima naveo da isprva nije verovao da lutalica, odnosno pas koji nije bio ni policijski ni vojni, može da izdrži testiranja. Međutim, kako je napisao, već posle prvih testova je znao da je Lajka „ona prava“.

Naučnici su bili impresionirani koliko je Lajka dobro podnela sve rigorozne testove. Njen pravi pedigre nisu mogli ni veterinari tačno da utvrde, ali su bili složni da bez dileme ima gene terijera i da je u trenutku dolaska u kosmodrom Bajkonur stara oko tri godine. Na sebi je imala mnogobrojne ožiljke koje joj je doneo život na moskovskim ulicama, ali i „pogled dostojan divljenja“, kako ju je kasnije opisao naučnik Vladimir Jazdovski

Isprva su je zbog izgleda zaposleni u Bajkonuru nazvali Kudrijavka (kudrava), pa potom Žučka (bubica – zato što je bila mirna kao bubica), a zatim i Limončik (limunčić). Legenda kaže da je ime Lajka dobila jer je lajala na predsednika SSSR-a Nikitu Hruščova prilikom posete Svemirskom centru, a zvanična verzija kaže da je lajala na sve druge naučnike osim na Gazenka i Jazdovskog, koji su i najviše vremena provodili s njom.

Jazdovski je u svojoj autobiografiji naveo da je u nedelju, dan pre lansiranja, odveo svojoj kući da se igra sa njegovom decom. „Želeo sam da uradim nešto lepo za nju. Znao sam da joj je ostalo malo vremena da živi“, napisao je Jazdovski.

U poslednjoj šetnji znala da ide na put bez povratka

Povratak Lajke na zemlju nikada nije ni bio planiran. Prvobitni plan bio je da se kroz hranu izvrši eutanazija ukoliko preživi duže od sedam dana u svemiru. Jazdovski opisuje da je Lajka ujutro pred lansiranje bila mirna, iako verovatno svesna da je čeka neobičan put.

Priprema Lajke za put počelo je u nedelju uveče. Noć je provela u njoj uveliko poznatoj kapsuli satelita kako bi instrumenti i kabina dodatno upili njene mirise, u cilju smanjivanja straha u bučnim trenucima poletanja. Na poslednji obrok i u poslednju šetnju pred lansiranje odveo ju je Jazdovski. „Pogled joj je govorio da zna da ide na put bez povratka. Ali ni jednog trenutka se nije opirala niti molila da prekinemo“, naveo je kasnije.

Pred poletanje krzno joj je obrisano alkoholom i pažljivo iščetkano, a na mesta gde je trebalo da postaviti senzore nanet je jod. Jazdovski navodi da se ni jednog trenutka nije opirala, ali da tada „prvi put nije zalajala na tehničare sa rukavicama“.

„Posmatrala nas je i radoznalo i tužno. Videlo se da je uznemirena, ali kao da se trudila da to zadrži za sebe. Mislim da će vam svi prisutni toga dana reći da je Lajka ceo proces pripreme za lansiranje pokazivala dostojanstvo i hrabrost kakvo se retko može videti“, tvrdio je Jazdovski.

Preživela poletanje i uzela hranu u svemiru

Lajkinja brzina disanja povećala se četiri puta u trenutku poletanja. Senzori su pokazivali 103 otkucaja srca u minuti u trenutku konačnog ulaska u kapsulu, a tokom poletanja i ubrzanja popeli su se na 240. Posle tri sata provedenih u svemiru, senzori su zabeležili da su se Lajki otkucaji srca spustili na 102 u minutu, što je ukazivalo da je uspela da savlada ogroman stres pod kojim je bila, iako je i to vrlo visok broj otkucaja.

Iako je bila potresena, Lajka je posle tri sata u svemiru ipak uzela hranu, a potom i obavila nuždu, čime je dokazala da sisari mogu preživeti u orbiti u bestežinskom stanju.

Ruska svemirska agencija je jedino saopštila da je Lajka umrla u orbiti, ali da je eksperiment dokazao da bi i čovek mogao da se uspešno lasnira u svemir. O njenoj smrti kolale su razne priče – da je umrla od gladi, da je ostala bez vode posle četiri dana, da je ipak doživela infarkt usled stresa…

Umrla je iznenada, kao heroj SSSR-a

Kompletnu istinu saopštio je tek 2002. godine doktor Dimitri Mališenkov, jedan od naučnika iz tima Sputnjik 2, koji je naveo da je Lajka umrla nakon sedam sati od poletanja, a da je uzrok smrti previsoka temperatura u kabini.

„Nakon što je stigao u orbitu, Sputnjik 2 je doživeo problem jer se Blok A nije odvojio kako je planirano. Lošim odvajanjem oštećeni su termolizatori, pa je temperatura u kabini brzo prešla 40 stepeni Celzijusa. Telemetrija je pokazivala da je Lajka je uprkos svemu tome uspela da smiri svoj puls i jede, iako nikada prilikom testiranja nije iskusila temperaturu višu od 30 stepeni, a tada je u kabini sigurno imala preko 50 stepeni. Ispostavilo se da sistem za kontrolu temperature nije bio pouzdan kao što se mislilo. Umrla je iznenada, srce joj samo stalo u jednom trenutku. Pomislili smo prvo da telemetrija ne radi, ali su i svi ostali indikatori pokazivali da više nije živa. Umrla je kao heroj Sovjetskog Saveza“.

https://youtu.be/Ok6I5vRLwB8

Belka i Strelka preživele let i umrle u Bajkonuru

Tri godine kasnije prvi živi sisari koji su se uspešno vratili na zemlju iz svemira bile su lutalice Belka i Strelka. Osim državnih počasti koje su dobile, Belka i Strelka su do smrti živele na kosmodromu Bajkonur. Jedine obaveze bile su im periodične medicinske provere kojima se utvrđivalo koliko je izloženost radijaciji svemira uticala na njihovo zdravlje. Jazdovski je naveo da su „umrle u dubokoj starosti za pse, uz veliku ljubav svih zaposlenih u Bajkonuru“.