Lajt cigarete obmana

Pušačima se danas nudi sve više cigareta sa oznakama „lajt“ ili „ultralajt“. I pušači žive u uverenju da su te cigarete manje štetne od ostalih. Grupa američkih naučnika sa Harvarda, međutim, tvrdi da su lajt cigarete mit i da te oznake samo služe za obmanjivanje pušača. Istraživački tim sa Harvarda je ustanovio da je između 1997. i 2005. godine, nivo nikotina, sastojka koji podstiče veliku zavisnost, u cigaretama faktički porastao za 11 odsto, navodi Rojters. Osim toga, pušači koji puše blage cigarete jer u njima, navodno, ima manje katrana i nikotina, taj manjak nadoknaduju dubljim i češćim udisanjem dima. Zapravo, ljudi koji puše lajt cigarete u organizam unose dvostruko veću količinu katrana i nikotina od navedene na kutijama.
Doktor Gregori Koneli sa Univerziteta Harvard tvrdi da je analiza podataka dobijenih od samih proizvođača cigareta pokazala da današnje paklice duvana u sebi kriju sve više nikotina. „Od 1997. do 2005. godine povećan je nivo nikotina u cigaretama, što i nije novina. Novo je to što do svega ovoga dolazi posle brojnih izjava i saopštenja predstavnika duvanske industrije da oni ne žele da deca puše i da bi odrasli trebalo da se okanu pušenja“, kaže Koneli. Utisak da su cigarete poslednjih godina sve blaže, odnosno činjenicu da sama duvanska industrija propagira marke koje prati naziv „lajt“, Koneli svodi pod jednu jedinu reč – mit koji služi za obmanjivanje potrošača. „Mislim da je duvanska industrija u, da tako kažem, ventilacionom sistemu cigareta izbušila više rupa, pa se na testovima, koji se vrše na mašinama, čini da su ove cigarete blaže. Pušači, međutim, kada puše takve cigarete dim uvlače dublje i energičnije i dnevno popuše više cigareta“, kaže Koneli. On smatra da duvanska industrija namerno menja dizajn proizvoda i povećava nivo nikotina u cigaretama, što pušačima otežava da prekinu da puše.
Nedugo po objavljivanju izveštaja stručnjaka sa Harvarda, oglasila se i prozvana strana. Dejvid Saton, portparol duvanske kompanije „Filip Moris“, saopštio je da je nivo nikotina u cigaretama marke „malboro“ 2006. godine isti kao što je bio i 1997. Saopšteni podaci, koji se odnose na period između 1997. i 2006. godine ukazuju na „slučajne varijacije u količini nikotina i pokazuju kako povećanje tako i smanjenje koncentracije te materije“, tvrdi Saton. Pušenje je inače jedan od glavnih uzročnika smrti koji se mogu izbeći. Pušači u proseku žive deset godina kraće od nepušača, upozoravaju lekari.