Laserske korekcije dioptrije

Primarni cilj laserske korekcije dioptrije kod dece nije „skidanje naočara, ili sočiva“, već lečenje slabovidosti adekvatnom korekcijom dioptrije, odnosno stvaranjem uslova za razvoj što veće oštrine vida. U tome je bitna razlika u odnosu na cilj laserskih procedura kod odraslih, nakon 18. godine, kada je funkcionalni razvoj vida već uveliko završen.

Reagovanje na vreme

Propuštanje reagovanja u ranom detinjstvu, kada se skoro 80 odsto očnih problema kod dece može vrlo uspešno rešiti, dovodi do trajnog oštećenja vida. Period najintenzivnijeg razvoja vida je upravo od druge do osme godine života(u literaturi opisan kao „plastični period „razvoja binokularnog vida“) kada se najviše može uticati, bez obzira da li je u pitanju katarakta, refraktivna mana, glaukom ili drugi očni problem. Kasnije preduzete intervencije imaju sve manji funkcionalni efekat, pa se samim tim prvi oftalmološki pregledi oko polaska u školu smatraju već zakasnelim, jer se propušta moment blagovremene dijagnoze i lečenja, iza čega ostaje trajna slabovidost.

Čekanje na lasersku korekciju do 18. godine ima smisla ukoliko je vidna oštrina očuvana, a laserom se otklanja „zavisnost“ od naočara ili kontaktnog sočiva. Čak i tada, ukoliko je dioptrija nestabilna, to nije prepreka za laser, jer će korekcijom pacijent dobiti jasnu, oštru sliku, a eventualne promene dioptrije će se „dokorigovati“ laserom (laser enhancment), do granice sigurnosti prvenstveno. Time se rizici isključuju.

Međutim, ukoliko je razvoj vida u ranoj mladosti ometen zbog nemogućnosti nošenja naočara i sočiva, čekanje na lasersku proceduru do 18. godine je besmisleno, jer tada više neće biti šanse za popravku vidne funkcije.

Indikacije

Glavne indikacije za primenu lasera kod dece u ranom uzrastu su :

1. Visoka anizometropija(visoka razlika u dioptriji na oba oka) ili obostrana visoka dioptrija) gde se ne može postići adekvatna korekcija (oštra slika) nošenjem kontaktnog sočiva ili naočari. Zašto? Zbog uzrasta deteta i nesaradnje, ili neželjenih efekata kontaktnog sočiva (vaskularizacija rožnjače), i nepodnošenja, nemoguće je istrajati sa dobrom korekcijom. Naočare u pomenutim situacijama ne daju potpuni kvalitet vidne oštrine (deformisana slika) usled čega oftalmolozi propisuju manju dioptriju, čime se gubi vidna oštrina , otežava sprovođenje okluzivne terapije (zatvaranje boljeg oka, ili naizmenično) u tretmanu slabovidosti i neminovno vodi ka još većoj slabovidosti, gubitku binokularnog vida i razrokosti…

2. Akomodativni strabizam, odnosno skretanje oka, kao posledica nekorigovane visoke dalekovidosti (hiperopija). Laserska korekcija dioptrije, uklanjanjem uzroka, rešava i problem razrokosti istovremeno. Dugogodišnja iskustva, brojne studije i publikovani radovi eminentnih pedijatrijskih oftalmologa i onih koji su usko posvećeni refraktivnoj hirurgiji, pokazali su odlične trajne rezultate, sa ogromnim benefitom za ovu decu, uključujući poboljšanu vidnu oštrinu, stabilnu korekciju i smanjenje slabovidosti.

3. Refraktivna hirurgija pokazala je zapanjujuće izvanredne rezultate i kod dece sa posebnim potrebama, sa teškim neurološkim i mentalnim deficitom, i poremećajima u ponašanju (mišićna distrofija, autizam, cerebralna paraliza, Daunov sindrom, i sl.) gde je zbog otežane komunikacije teško sprovesti korekciju naočarima ili kontaktnim sočivom. Laserska korekcija dioptrije ovu decu oslobađa vizuelne i socijalne izolacije, i time daje nov kvalitet života i njima, i njihovim roditeljima.

4. PTK kod površnih oštećenja i neregularnosti rožnjače, površnih zamućenja, ožiljaka, distrofija (terapeutska primena lasera) U refraktivnim procedurama primenjivanim u pomenutim indikacijama kod dece postignuti su sigurni, predvidivi, dobro poznati rezultati Primenom superficijalnih pristupa (transepitelial PRK i LASEK), a ne LASIK, izbegnuti su rizici intervencije (ovaj pristup postoji u oftalmologiji već više od 25 godina). Intervenciji prethodi neophodna preoperativna priprema, kada se isključuju slučajevi koji bi bili rizični za proceduru.

Informisanost

Informisanost je obaveza lekara da bude u toku sa savremenim načinima lečenja , a istovremeno i obaveza da informiše pacijenta o mogućnostima lečenja.

Doktor Rudolf Autrata, (profesor oftalmologije i direktor dečje oftalmološke klinike Masarikovog univerziteta u Češkoj, član borda medicinskog fakulteta ovog Univerziteta, kao i predsednik češkog Udruženja za dečju oftalmologiju i strabizam) objavio je rezultate trinaestogodišnje studije u primeni laserskih refraktivnih i terapeutskih postupaka u određenim indikacijama kod dece. Isti rezultati objavljeni su i od strane velikog broja njegovih kolega iz celog sveta, i dostupni su preko www. PubMed.gov (key words: Pediatric Refractive Surgery).

Specijalna bolnica SVETI VID se pridružila nizu vodećih oftalmoloških ustanova u svetu (oko dvadesetak), koje uspešno sprovode programe za suzbijanje slabovidosti kod dece, uključujući i refraktivne i terapeutske laserske korekcije.

Razvoj vida kod dece

Borba za zdrav pogled i kvalitet vida deteta treba da počne već sa dolaskom na svet, a ne sa polaskom u školu. Anomalije tipa zamućenja na rožnjači, pojavu „bele zenice“, skretanje oka, primicanje igračaka, „žmirkanje“ i slično, najčešće primete roditelji. Blagovremenom intervencijom u velikom broju slučajeva je moguće rešavanje problema, pa se odgajanje deteta nastavlja sa kvalitetnom vidnom funkcijom.