Zašto bi Joko Ono imala veze s Venecijom? Ili Selma Hajek s njom? I ko je, zapravo taj Dečak sa žabom za kojeg se neki Italijani plaše da će pomutiti slavu venecijanskog lava i postati budući zaštitni znak ovoga grada?
Za Joko Ono je, zahvaljujući „Bitlsima”, čuo gotovo svako. Nesrazmerno manji broj ljudi zna da je, upravo ovoga leta, u Veneciji, na 53. Bijenalu savremene umetnosti u svojoj sedamdeset i šestoj godini, dobivši nagradu za životno delo, Joko zvanično kanonizovana u zvezdu savremene umetnosti.
„Džon bi bio ponosan”, izjavila je reagujući na nagradu jedna od najomraženijih ikona popularne kulture, žena optužena za raspad Bitlsa, zapravo konceptualna umetnica (sa Lenonom se i upoznala na otvaranju sopstvene izložbe u londonskoj galeriji Indika) koja se svih ovih godina bavila eksperimentalnom muzikom i filmom kao i umetničkim performansima, sarađujući s Vorholom, Džonom Kejdžom, NamDžun Pajkom, Džozefom Bojsom… Jedan od njenih poslednjih radova, posvećen Džonu Lenonu, svetleća instalacija Toranj mira, napojena energijom islandskih geotermalnih izvora, svečano je postavljena u Rejkjaviku, na ostrvu Vidi, baš na dan Lenonovog 67. rođendana.
Upravo koliko je Lenon bio slavniji od Joko, poznatija je i Selma Hajek od svoga supruga Fransoe Pinoa, vlasnika aukcijske kuće Kristi, jednog od najznačajnijih kolekcionara savremene umetnosti. Iznajmivši na 33 godine 17-to vekovnu Palatu Doganu, otvarajući juna ove godine, muzej po imenu Punto dela Dogana, Pino je, od Venecije, i u godinama kada se Bijenale ne održava, stvorio nezaobilazno mesto na mapi savremene umetnosti jer u ovom se, zahvaljujući arhitektonskom daru Japanca Tadao Anda, fantastičnom muzeju s izgledom monumentalnog broda, smeštenom na 5.000 kvadratnih metara, mogu videti radovi trenutno najznačajnijih savremenih umetnika: Pola Mekartija, Džeka i Dinosa Čempmena, Tomasa Šutea, Ričarda Prinsa, Sigmara Polkea, Sindi Šerman, Rajčel Vajtrid, Takašija Murakamija, Majka Kelija…
U muzejskoj kolekciji se, između ostalog nalazi i čuvena skulptura Džefa Kunsa u zagrljaju s Čičolinom, preparirani konj (čija polovina tela visi sa plafona) Mauricija Katelana kao i skulptura Dečak sa žabom losanđeloskog umetnika Čarlsa Reja, napravljena od čelika, obložena poliureatanom. Na prvi pogled klasična skulptura koja prikazuje dečaka sa žabom u desnoj ruci, i koja zbog veličine, ali i načina na koji je izvedena, ujedno izgleda i monumentalno i ranjivo, postavljena je 3. juna 2009. godine, ispred Punto dela Dogane, na špicu Dordusula poluostrva, na jednom od, za stanovnike Venecije, simboličnih, romantičnih mesta na kojem su, običavali da zaljubljeno posmatraju Veneciju ili izjavljuju ljubav.
Ukoliko vam je dosadila Venecija sa gužvama oko Trga svetog Marka, kičerski suveniri, gondolijeri i gondole, crkve, palate i naslage istorije, posetite Palatu Grasi i Punto dela Doganu, istorijska zdanja među čijim se zidovima kriju fantastična savremena umetnička dela čija je vrednost dostigla astronomske dolarske cifre te nije slučajno što je, zahvaljujući novcu Romana Abramoviča i želji njegove devojke Daše Žukove, deo Pinoove kolekcije bio nedavno izložen i u „Garaži”, jednom od najaktuelnijih moskovskih izložbenih prostora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.