Lečenje metastatskog karcinoma dojke

Ona kaže da u mnogim zemljama postoji organizovan screening, tj. program ranog otkrivanja i gde se najveći broj pacijentkinja (njih 30 do 40 odsto) dijagnostikuje u ranom stadijumu bolesti. U Srbiji samo oko 10 odsto dijagnoze je u ranom stadijumu.

„Od nacionalnog programa ranog otkrivanja očekuje se zato promena ove statistike. Karcinom dojke je sistemska bolest u momentu dijagnoze, te se nakon sprovedenog primarnog lečenja primenom hirurgije i/ili radioterapije sprovode i različite adjuvante terapije (hormonske terapije, hemoterapije) koje imaju za cilj da unište mikrometastaze ako postoje u momentu dijagnoze i tako spreče ili odlože ponovnu pojavu bolesti, relaps. Uprkos napretku u ranoj dijagnozi i primarnom lečenju karcinoma dojke, kod gotovo jedne polovine obolelih doći će do ponovne pojave bolesti“, objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, metastatski karcinom dojke se razlikuje od karcinoma u ranom stadijumu samim tim što se bolest proširila na druge organe i regije, bilo lokalno u vidu ponovne pojave tumora u predelu operisane ili zračene dojke, (metastaze u koži i potkožnom tkivu), ili pak u udaljene organe, kosti, pluća, jetru, mozak.

„U 70 do 75 odsto slučajeva prvo mesto metastaziranja su kosti, jer je karcinom dojke osteofilan, sa posebnim afinitetom za kosti. Pojava metastaza u kostima, limfnim žlezdama, koži i potkožju za razliku od pojave u unutrašnjim organima poput jetre, pluća, mozga koje su vitalno ugrožavajuće i zahtevaju najčešće brzu, citotoksičnu hemoterapiju sa ili bez zračne terapije, ima spor tok i najčešće se leči hormonskom terapijom, bisfosfonatima, zračnom terapijom“, navodi dr Vasović.

Cilj lečenja metastatskog karcinoma dojke se razlikuje od cilja lečenja ranog karcinoma dojke. Primarni cilj sada je suzbiti simptome, održati dobar kvalitet života i naravno produžiti ukupno preživljavanje. Primera radi, metastaze u kostima uzrokuju bol, otežanu pokretljivost, patološke prelome kosti, neurološke ispade, hiperkalcemiju (povišen kalcijum u krvi), te pacijentkinje sem lekova za lečenje osnovne bolesti (hormonska terapija, hemoterapija, zračenje) zahtevaju i lekove za bolove, (analgetike, kortikosteroide), zahtevaju primenu bisfosfonata za regulisanje hiperkalcemije, lekova koji normalizuju metabolizam kalcijuma, antidepresive, lekove protiv mučnine, lekove protiv opstipacije. Ovo su pacijenti o kojima mora brinuti multidisciplinarni tim koji je visoko edukovan da ublaži i otkloni simptome bolesti.

„U Srbiji je situacija relativno zadovoljavajuća, ali daleko od idealne. Po pitanju lekova, bolesnice sa osteolitičkim metastazama u kostima nemaju mogućnost da bez prisustva hiperkalcemije u krvi primaju bisfosfonate kao standardni deo lečenja, iako je to standard i u Evropi i u zemljama okruženja. Pojavom generičkih bisfosfonata i padom cene koštanja postoji nada da će ova grupa lekova ubrzo biti standard i u Srbiji“, napominje doktorka sa Instituta za onkologiju Srbije.

Prema njenim rečima, pojavili su se novi inovativni lekovi poput anti-HER2 lekova za lečenje HER2-pozitivnog metastatskog karcinoma dojke, sa impresivnim rezultatima poboljšanja ukupnog preživljavanja (za 15 meseci recimo produženje ukupnog preživljavanja, medijana ukupnog preživljavanja 56 meseci) kada se koriste recimo paralelno dva leka iz ove grupe u prvoj liniji lečenja metastatskog karcinoma dojke. Ipak, njihova enormno visoka cena je prepreka za brzo uvođenje u rutinsku kliničku praksu.

Prosečno preživljavanje metastatskog karcinoma dojke doskora je bilo oko dve godine, ta granica je pomerena danas na gotovo pet godina, a to i jeste cilj, prevesti metastatski karcinom dojke u hroničnu bolest dugog toka i dugog trajanja, uz održanje dobrog kvaliteta života.
Ona tvrdi da postoje „naznake da će i u našoj zemlji uskoro biti novih inovatnih lekova za lečenje metastatskog karcinoma dojke, a time i šansa za poboljšanjem efikasnosti lečenja naših pacijentkinja sa metastatskim karcinomom dojke“.