Prvi put sam delić Toskane video još kao dete u Maloj Prosvetinoj enciklopediji. Pored opisa grada Areca stajala je fotografija i jedan visoki ariš mi se, eto, urezao u sećanje. Mnogo godina kasnije kockice su se složile, pa sam mogao da jednu nedelju provedem u Toskani sa porodicom. Odseli smo u jednom malom selu nadomak Firence.
Vlasnici vinarije „Galardi“ lepo su osmislili taj „seoski turizam“ na toskanski način. Na brdu iznad reke Arno u pravcu Firenca-Areco, usred vinograda i maslinjaka, osposobili su nekoliko objekata i omogućili gostima da se po povratku iz obližnje Firence osveže u malom bazenu na otvorenom, a uveče uz večeru, koju gosti sami spreme, okrepe sa Chiantijem iz njihove vinarije – predivna kupaža Sanđovezea, Merloa i Kabernea.
„Petlovi mori pojev“ svako jutro i bude goste, a vlasnici nam pričaju o dugogodišnjem rivalstvu Firence i Sijene i slušamo legendu o crnom i belom petlu. Dva konjanika-viteza je trebalo da se pokrenu iz ovih gradova kada se prvi petli jave. Tamo gde se sretnu, tu da se postavi granica. Fiorentinci su odabrali crnog petla, koga su slabo hranili, pa je on zapevao mnogo pre izlaska sunca. Fiorentinski konjanik je tako krenuo mnogo ranije i sreo se u Fonterutoli na svega 10 kilometara od Sijene sa konjanikom iz Sijene, koga je budio beli petao. Tako je Chianti region skoro ceo pripao Firenci, a crni petao postao simbol Chiantija.
Galo Nero završio je u legendi, ali i na tavanici Palazzo Vecchio. Kada smo kod Firence, sem nezaobilazne katedrale (Duomo), statue Davida, crkve Santa Croce, jedinstvenog mosta-bazara Ponte Vecchio, galerija Uffizi i Palazzo Pitti (Galleria Palatina), koje se moraju obići, predlažem da iskoristite bar jedan dan i obiđete pobrđa Toskane. Počnite od Fiesola, brdašca iznad Firence – kažu da je u noći punog meseca sa njega pogled na grad nezaboravan. Nastavite dalje preko Gravea, kroz srce Chianti regije put Sijene…
Na sve strane prelepi pejzaži. Linije špalira vinograda i impresionističke tačkice stabala maslina opčinjavaju putnike. Samo uzdasi ostaju da se prže na suncu Toskane. Na stolu mi je reprodukcija Đorđoneove slike „Tri doba čoveka“ kupljene u Palazzo Pitti, iz koje se da ponešto naučiti: dečak uči, zreo čovek podučava, a starac te fiksira sumnjičavo pogledom. Da, sve je tajna, ali ne zamerite ako ponekad poželimo da je otkrijemo. To je tako ljudski…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
