Lekovi za smirenje: Farmakolog objašnjava šta može da bude najopasnije kod ove vrste lekova

Lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini.

Statistika u Srbiji pokazuje zabrinjavajući broj – svake godine se popije više miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje, među kojima su najpoznatiji bensedin i bromazepam.

Ovi lekovi imaju široku primenu u medicini i, ako se uzimaju pod nadzorom lekara i tokom ograničenog perioda, mogu biti bezbedni i efikasni. Međutim, u Srbiji je zloupotreba ovih lekova česta, što može dovesti do zavisnosti i ozbiljnih posledica.

U razgovoru sa Novom, prof. dr Radan Stojanović objašnjava šta je ključno da znamo pre nego što počnemo da koristimo ove lekove, ali i šta je najvažnije kada je vreme da ih prestanemo piti.

Za početak, on razjašnjava razliku između bensedina i bromazepama, koji su u Srbiji gotovo uvek prvi izbor za rešavanje problema.

„Bromazepam i dijazepam su generička imena ovih lekova, dok se dijazepam u nekim fabrikama proizvodi pod zaštićenim imenom bensedin. U svakom slučaju, oba leka pripadaju grupi benzodiazepina“, objašnjava on.

Treba ih uzimati kratkotrajno

Profesor Stojanović objašnjava efekte ovih lekova na organizam, naročito u smislu njihovog delovanja na određena stanja.

„Kada se uzimaju oralno, imaju anksiolitičko dejstvo – smanjuju napetost, anksioznost i brigu. Takođe, imaju sedativni efekat, što znači da smiruju organizam, kao i hipnotički efekat – pomažu ljudima da lakše zaspe i da manje noću bude budni. Pored toga, imaju i relaksirajući efekat na mišiće, što je korisno kod ukočenosti“, kaže Stojanović. „Dijazepam se takođe koristi intravenski u terapiji epilepsije.“

Iako su ovi lekovi na recept, često se koriste nepravilno.

„Glavni problem je što se ovi lekovi ne smeju koristiti samostalno. Oni utiču na centralni nervni sistem, i izuzetno je važno da se koriste pod nadzorom lekara, i to kratkotrajno. Na primer, kao hipnotici za nesanicu, do četiri nedelje, a anksiolitici ne bi smeli da se koriste duže od mesec ili dva“, napominje on.

Zašto je to toliko važno, posebno s obzirom na to da mnogi ljudi u Srbiji ove lekove koriste i godinama?

„Ako se koriste predugo, dolazi do razvoja tolerancije – za isti efekat, potrebna je sve veća doza. A to vodi i do fizičke i psihičke zavisnosti“, upozorava farmakolog.

Naglo prestajanje može biti opasno

Još jedna važna stvar koju mnogi ne znaju jeste da ovi lekovi ne smeju naglo da se prestanu uzimati.

„Ne možete jednostavno reći – pio sam ih mesec dana, sada prestajem. Doza mora da se postepeno smanjuje, jer ako ih prestanete naglo uzimati, svi oni simptomi zbog kojih ste ih počeli piti – anksioznost, nesanica, nemir, glavobolja – mogu se ponovo pojaviti.“

Što se tiče razlike između bensedina i bromazepama, profesor Stojanović objašnjava da je bromazepam kraćeg dejstva, ali ima veći rizik od zavisnosti.

„Bromazepam se obično koristi kao anksiolitik i hipnotik, za smirenje i nesanicu, dok je dijazepam dugotrajnijeg dejstva i koristi se i kao anksiolitik i sedativ, kao i za opuštanje mišića. Ali, treba biti oprezan jer svi ovi lekovi mogu uticati na koordinaciju i izazvati pospanost, što znači da nisu preporučljivi za ljude koji voze ili rade na mestima gde je potrebna puna koncentracija.“

Opasnost od kombinovanja sa alkoholom

Na kraju, jedno od najvažnijih upozorenja je da ovi lekovi nikako ne smeju biti kombinovani sa alkoholom, jer to može imati fatalne posledice.

„Kombinacija ovih lekova sa alkoholom može biti izuzetno opasna, jer dolazi do pojačanja depresivnih efekata na centralni nervni sistem, što može dovesti do kome, pa čak i smrti. Često ne znamo kako da se nosimo sa svakodnevnim stresom, pa posežemo za lekovima za smirenje, ali ovde nije reč o lekovima koji se mogu koristiti bez razmišljanja“, zaključuje profesor Stojanović.