Lelić: Slava u Novoj Nikeji

Lelić je poznat po zdravom vazduhu i manastirima, a odnedavno je krenuo i u etno-turizam.

Najveći srpski besednik i jedan od najvećih pravoslavnih bogoslova 20. veka, vladika Nikolaj (Velimirović) za svoj rodni Lelić tvrdio je da je „Božje selo“.

Ono danas zbog posećenosti zadužbine ovog srpskog Jovana Zlatousta u nekim domaćim medijima ima status „srpskog Ostroga“.

Tome doprinosi i obližnji manastir Ćelije, jer se u Lelić ne ide a da se ne obiđe ova srednjovekovna svetinja u kojoj je, u kućnom pritvoru, poslednje decenije svog života proveo i u kojoj počiva još jedan gorostas srpskog bogoslovlja – arhimandrit Justin (Popović).

Obojicu je SPC početkom 21. veka proglasila za svetitelje.

Uz obavezno poklonjenje njihovim svetim moštima, prošle nedelje u Lelić se išlo i zbog hramovne slave manastira Nove Nikeja, sedišta Eparhije raško-prizrenske u egzilu, čija je kapela posvećena svetim ocima Prvog vaseljenskog sabora.

ERP u egzilu „rođen“ je 3. juna 2010, kad je danas raščinjeni i iz SPC isključeni bivši episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) proteran sa KiM, a veći deo monaštva ERP krenuo za njim.

„Egzil“ danas ima više od 30 katakombalnih manastira i skitova širom sveta, a obeležavanje prve decenije njegovog postojanja, planirano za 24. maj, na praznik Svetih Ćirila i Metodija na tradicionalnom molitvenom crkveno-narodnom saboru u Loznici kod Čačka odložila je zabrana okupljanja zbog virusa korona.

Ipak, na slavu u Novoj Nikeji poslednjeg dana maja sabralo se više stotina vernika iz raznih delova Srbije i izvan nje.

Nova Nikeja je muški manastir, zadužbina vladike Artemija, duhovnog čeda oca Justina i rođenog Lelićanina, koju je podigao na porodičnom imanju.

On je na dan hramovne slave, a pre svete arhijerejske liturgije, koju je služio sa trojicom horepiskopa i 22 sveštenika, osveštao novosagrađenu manastirsku česmu, čija će izvorska voda osvežavati sve koje put navede kroz ovaj deo Lelića.

Kao što slavski red nalaže, prerezan je slavski kolač, za manastirsku slavu 2021. prijavilo se više domaćina, uz trpezu ljubavi čule su se bogomoljačke i pesme sa KiM, bilo je i poezije, uz prigodne besede u čast Svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora, na čijim su „duhovnim temeljima istinite vere i pravoslavnog Simbola vere“, kako je rečeno, sazdani i temelji ERP u egzilu i lelićke Nove Nikeje.

Kao što je vladika Nikolaj u svojim besedama poučavao, Crkva na ovaj dan „praznuje spomen samo jedne malene grupe Hristovih učenika i sledbenika – samo 318 Njegovih slatkih, mirisnih i netruležnih plodova, samo 318 svetih otaca sa Prvog vaseljenskog sabora, koji se u vreme cara Konstantina Velikog sastaše u Nikeji 325. godine, da veru pravoslavnu odbrane, razjasne i utvrde“.

„Svi su oni sijali unutrašnjom svetlošću, koja je od Boga, i u kojoj se vidi i zna istina… Tim svojim bogodanim znanjem istine i svojom neustrašivošću u odbrani istine ovi sveti oci opovrgli su i suzbili jeres zločestivog Arija i ustanovili su Simbol Vere, koji mi i danas kao Božju i spasonosnu istinu držimo i ispovedamo“, govorio je vladika Nikolaj.