Leti žanji, zimi tancaj

Žitelji Doroslova, sela u somborskoj opštini, obavili su značajan ratarski posao – pokosili su pšenicu. Žetvu su, zapravo, obavili kombajni, čime se želi reći da ovaj posao nije više tako naporan, niti dugotrajan kao pre pedesetak godina. Nova sezona radova u poljoprivredi počeće krajem avgusta ili početkom septembra, a kada se jesenji plodovi smeste u čardake i silose biće više vremena za druge aktivnosti.
Zimski dani se prekraćuju tancanjem, igrom i pevanjem. Okosnica kulturno-zabavnog života je Mađarsko umetničko društvo „Moric Žigmond“ , koje je osnovano još 1938. Posebno je značajna kulturna manifestacija četiri sela – „Četvorospreg“. Kulturna društva iz Bogojeva, Svilojeva, Kupusine i Doroslova, najčešće njihove folklorne i dramske sekcije, zajednički priređuju program koji se prikazuje u svakom od sela učesnika.
Naredne zime biće obeležena četvrta decenija ove manifestacije. Bogatstvo narodnih nošnji daje posebnu draž ovim programima. A kako se nekad živelo zabeležio je hroničar Zoltan Dautbegović, opisujući Kati – Nenikinu „čistu sobu“. Čiste sobe, one s ulične strane, predstavljale su ponos meštana, a jednu je formirala Katalin Nađ. Posetioci se dive ručnim radovima i narodnim umotvorinama. Kreveti su prekriveni dunjama, navučenim snežno belim navlakama ukrašenim ručnim radovima. U ormanima su „šingane“ podsuknje, suknje od somota, kašmira, svile, cic-platna. Tu su bluze, košulje i drugi delovi narodne nošnje.
S unutrašnje strane vrata upisivani su datumi značajni za porodicu. Pre šest godina formiran je i seoski muzej, u kući Rozalije Raj, a eksponate, najčešće narodne umotvorine, dali su mnogi meštani.
Doroslovo, udaljeno od Sombora 21 kilometar, prema Odžacima, kao naselje pominje se još 1313, a ostaci tog naselja mogu se videti i sada u šumi nedaleko od sadašnjeg sela. Za vreme turske najezde selo je porušeno, a prema podacima iz 1662. ono više ne postoji. Novo naselje podignuto je 1752. Prema popisu iz 1900. ovde je živeo 2.751 stanovnik mađarske narodnosti i 15 srpske, a 1946. popisano je 2.150 Mađara, 900 Srba, Hrvata i ostalih. Prema popisu iz 2002, ovde živi 1.981 stanovnik, a među njima je oko 350 prognanih lica iz ostalih krajeva bivše Jugoslavije. Robert Holo, predsednik Saveta Mesne zajednice, kaže da ovde ne broje nezaposlene. Lakše je izbrojati zaposlene – uglavnom u državnim ustanovama – škola, zdravstvena stanica, mesna kancelarija. Ostali, uz još nekoliko izuzetaka, žive od poljoprivrede. Poljoprivrednici su organizovani u nekoliko zadruga, ali prilike u ovoj grani nisu bile povoljne, pa su mnogi žitelji, pogotovo mladi, napustili selo.
I u ovom selu ima dosta napuštenih kuća, prodajna cena je bila onolika koliko kupac ponudi. Ali, dolaskom italijanskog grofa Pietra Arvedija d’ Emileja bar neki prodavci dobili su pristojnu cenu. Grof je formirao „Kraljevsku prepelicu“, agroturistički kompleks, kupio je 18 kuća, preuredio ih, zadržao vojvođanski stil, dovodio je turiste, lovce. Selo je dospelo na turističku mapu, a lepi snovi i planovi nestali su u jesen 2004. Grofu je pripisana „ptičja afera“, do sudskog procesa nije došlo, a u selu je „nestalo svetla“, kako je prokomentarisao jedan meštanin. U selu su, međutim, ubeđeni da će se grof Pietro uskoro vratiti. Kupio je, kažu u Doroslovu, još nekoliko kuća, sada ih ima 33. Ima i mnogo ideja o razvoju sela, regije, a navodno je obećana i pomoć seoskom fudbalskom klubu, što se uzima kao siguran znak da će se grof vrlo brzo vratiti.