Letonija: Lepota secesije u Rigi

S desne strane je nekoliko modernih visokih građevina i impresivna zgrada Nacionalne biblioteke.

S leve strane, obrisi starog grada, kojima dominiraju tornjevi crkava.

Pogled nehotice ide do tornja Katedrale i ukrasa na vrhu – vetrokaza u obliku petla.

Nekada su strane petla bile u dve boje.

Kada vetar pridošlicama okrene crnu stranu, onda grad nije otvoren za trgovinu i ne vredi se iskrcavati; ako je okrenuta zlatna strana, onda vredi.

Sada je petao sav pozlaćen – uvek ste dobrodošli u Rigu.

U Rigi su se smenjivali osvajači i mešale religije ali su bogomolje, još od osnivanja grada u srednjem veku, opstajale i obnavljane posle nedaća, tako da predstavljaju mešavinu stilova.

Čak i u periodu religiozne netolerancije vlasti u sovjetsko vreme, kada je Katedrala postala koncertna dvorana, a pravoslavna Saborna crkva – planetarijum (sa kafanom „Božje uvo“ u prizemlju).

Od sekularnog nasleđa iz srednjeg veka nije ostalo ništa originalno, a obnovljena je raskošna Palata crnoglavih, udruženja neoženjenih nemačkih trgovaca iz perioda kada je Riga bila jedan od najvažnijih hanzeatskih centara na Baltiku.

„Crnoglavi“ su imali za zaštitnika svetog Mavrikija (Mauricijusa), koji je bio crne puti.

Porušenu graditeljsku prošlost Rige više je nego nadoknadila njena sadašnjost.

Kada su sklonjeni bedemi, koji su branili grad, stvoren je slobodan prostor graditeljima.

Na periferiji ruske carevine, ali u neposrednom dodiru sa modernim umetničkim tendencijama Evrope, Riga je početkom dvadesetog veka postala poligon za ostvarenje arhitektonskih koncepata secesije.

U njoj je, shodno paroli bečkih secesionista: „Svakom dobu njegova umetnost. Svakoj umetnosti njena sloboda“, ostvarena najveća koncentracija zgrada izgrađenih u stilu secesije (Art Nouveau, Jugendstil) u jednom evropskom gradu (trista pedeset).

Zaista, šetnja gradom, a posebno ulicama Alberta i Elizabete, otkriva prave bisere secesije.

Fasade zgrada su prava izložba simbola dekorativne secesije – majolike, floralnih motiva i lišća, karijatida i ženskih figura sa bakljama, maskarona i meduza, pčela i paunova, frizeva i murala.

Nacionalno-romantičarska secesija predstavljena je litvanskim motivima i korišćenim lokalnim elementima gradnje.

Subjektivni izbor autora ovih redova izdvaja radove letonskih arhitekata Eižensa Laubea i Konstantisa Pekšensa i ruskog arhitekte Mihaila Ejzenštajna.

Ejzenštajn, otac slavnog filmskog reditelja Sergeja, bio je načelnik Transportnog odeljenja riškog saveta, a promovisan pred kraj carevine i u naslednog plemića.

Sergej Ejzenštajn se sećao da se otac nikada „nije odrekao belih rukavica (svakodnevno!) i savršeno krutih okovratnika“.

Takva ličnost je – nasuprot preovlađujućem klasicizmu u Petrogradu – autor zgrada bogatih ukrasima, zaobljenih linija prozora, sa fantastičnim figurama.

Za ispunjenje vlastitih maštarija koristio je narudžbine bogatih industrijalaca i trgovaca (uključujući i oca Isaija Berlina, potonjeg libertarijanskog filozofa, koji je živeo u susedstvu).

Kada napuštate Rigu, pored lepote u očima, možete poneti još nešto. Recimo, čuveni riški balzam, piće slično našoj orahovači.

I ćilibar: po njemu je Baltik poznat, a nekada je bio cenjen isto toliko koliko i biseri.