U moru, nadomak obale, nalaze se dve stene: simboli grada Bejruta. Za njih je vezana neobična priča.
U pećinama te dve gromade oduvek su živeli golubovi. Za vreme rata, stanovnici su neke od njih obučavali da budu pismonoše. Određeni golub – „špijun“, na nožici je prenosio poruke od velikog značaja. Neki su stizali i vraćali se sa odgovorom, drugi koji nisu uspevali, završavali su u – paprikašu. Žitelji su im do danas zahvalni na dvostrukoj koristi i zato gotovo svakom turisti preporučuju da ih pogledaju.
Uveče odlazimo u piceriju i naručujemo pice na libanski način. Izuzetno su ukusne, hrskave i tanke sa mnogo maslina. Popili bismo i pivo. Ne može, snishodljivo kaže libanska konobarica. Pitamo zašto.
„Zbog Ramazana (posta) ne služimo alkohol.’ Kad smo večerali, naplatili su nam samo jednu picu. Opet pitamo zašto?
„Zbog Ramazana imate popust.“
Sutradan putujemo u planinsko mesto Deir el Kamar, što u prevodu znači „Manastir na mesečini“. NJegov tvorac, bogat i obrazovan, bio je opčinjen italijanskom arhitekturom, pa je na obronku planine Šuf sagradio mesto koje je nekada bila važna tačka na putu svile. Danas je grad-muzej.
Dok se penjemo, vozač našeg autobusa Amir kaže da je musliman, i da se oženio hrišćankom, a kad smo ga upitali koje vere će mu biti deca, odgovorio je: „Kako budu želeli, neka se tako i opredele.“ Dodaje i to da je odnos prema religiji u njegovoj zemlji jedinstven i da se u jednoj porodici mogu naći pripadnici muslimanske i hrišćanske vere.
Vreme je ručku, zaustavljamo se ispred tipično libanskog restorana.
Libanci imaju bogatu i raznovrsnu trpezu; od predjela tu je: krompir sa prelivom od belog luka, paradajz u raznim oblicima, riba… Tabule je neizbežna salata, a specijalitet je jelo kibe (žitarice ubačene između mlevenog mesa). Kolači su izuzetno ukusni i pikantni, najčešće od butera i pistaća umesto oraha. Nacionalno piće je arak i služi se uz meze.
Za stolom preko puta nas posmatram dva Libanca u crnim odelima. Post (ramazan) nalaže da se hrana ne uzima tokom dana, pa zato čim padne prvi mrak svi se užurbaju da što pre stignu kući na iftar, prvi obrok.
Ukoliko dođete u Bejrut, neizostavno morate posetiti Balbek, rekli su nam domaćini. Poslušali smo i bili im beskrajno zahvalni. Mestašce Balbek je centar okruga i ima uzane uličice sa radnjama i robom izloženom napolju. Iz te varoške vreve sasvim neočekivano izranja jedno od svetskih čuda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
