Liči na sremuš, ali je otrovan: Kako da prepoznamo mrazovac

Poznavaoci i stručni fitoterapeuti kažu da ukoliko se mrazovac konzumira može doći do trovanja.
Ubraja se u red veoma opasnih biljaka, jer sadrži supstancu „kolhicin“, a posledice trovanja ovom biljkom mogu biti fatalne jer ne postoji protivotrov.

Jedini i možda najsigurniji način da ih razlikujete je miris. Naime, sremuš, koji je u narodu poznat još i kao medveđi luk miriše na beli luk.

Još jedna važna ralika između sremuša i mrazovca jeste to što on raste u vlažnim šumama (posebno bukovim) tokom aprila i maja, dok mrazovac raste na livadama i pašnjacima u septembru. Takođe, možete ih razlikovati i po boji cveta – mrazovac ima ljubičaste cvetove, a sremuš bele.

Sremuš, koji je izuzetan antioksidans, koristi se i kao začin, a poznata su i njegova lekovita dejstva kod upala želuca, bešike, dermatoloških oboljenja. Oni koji ga konzumiraju mogu izbeći i srčani udar.

Podzemni delovi: Lukovica sremuša je duguljasta, uzana, obavijena prozirnim, belim ili žućkastim omotačem. Lukovica mrazovca je krtolasta, obavijena skoro crnim, ljuspastim omotačem.

Listovi: Kod listova je nešto komplikovanije, jer su veoma slični. Osnovna razlika je da jedino listovi sremuša, kada se protrljaju, imaju karakterističan miris na beli luk. Listovi sremuša su eliptično-lancetasti, zašiljenog vrha, intenzivne zelene boje, koji se pri bazi sužavaju u dugu peteljku. Najčešće ih ima po dva do tri.

Cvetovi: Što se cvetova tiče, tu se u ovom slučaju ne može nikako pogrešiti. Osim očigledne razlike u izgledu, sremuš cveta u rano proleće, a mrazovac u jesen.

Za mrazovac kažu da je i vesnik početka zime. Zovu ga još i zimski kaćun i vrani luk.

Mrazovac se može zameniti i šafranom koji je najskuplji začin na svetu. Osnovna razlika je da šafran cveta krajem zime i u rano proleće dok se cvetovi mrazovca javljaju u jesen.

Mnogi od nas u svojim vrtovima, saksijama ili terasama gaje cveće o čijim otrovnim svojstvima nemamo prave informacije, ukazuju stručnjaci.

Simptomi trovanja mrazovcem

Simptomi trovanja mrazovcem su: stomačne tegobe, mučnina, grčevi, usporeno disanje, povraćanje, problemi sa jetrom i dehidratacija organizma koju izaziva otrov iz biljke.

Iako se smatra da trovanja ovom biljkom nisu česta, na VMA su imali takve pacijente, dok su u zemljama regiona zabeleženi i smrtni slučajevi zbog konzumiranja mrazovca.

Načelnica Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA dr Slavica Vučinić ukazuje da se mora što pre skrenuti pažnja na opasnost od samoniklih biljaka u ishrani, jer u u želji da se hranimo zdravo i izbegnemo namirnice tretirane hemikalijma pribegavamo ishrani kojoj dodajemo samoniklo bilje, o kojem često ne znamo mnogo.

„Ono je uglavnom slobodno od hemikalija mada i ono može biti kontaminirano. Zato treba pažljivo birati područja na kojima se bere. Mrazovac se često zameni sremušem, samoniklom biljkom, lukovicom širokih, jestivih listova, blagog ali prepoznatiljivog mirisa na luk. Nije preporučljivo brati ga bez dobrog poznavaoca upravo zbog sličnosti s mrazovcem. Mrazovac sadrži alkaloid kolhicin, antimitotik, koji blokira mitoze sprečavanjem sinteze DNK“, navodi dr Vučinić na sajtu VMA.

Kliničke manifestacije trovanja, nakon latentnog perioda, od 3-12 sati, prolaze kroz tri faze:

• Prva faza – muka, povraćanje, prolivi

• Druga faza se javlja nakon 1-3 dana i manifestuje se srčanom slabošću, aritmijama, bubrežnom slabošću, oštećenjem jetre, respiratornom insuficijencijom, poremećajima funkcije koštane srži, smanjenjem krvnih loza, posebno leukocita

• Treća faza nastupa nakon 5-7 dana s povećanjem broja leukocita, što znači da se pacijent postepeno oporavlja

Prema statističkim podacima nekih evropskih zemalja, trovanje biljkama je zastupljeno sa 3-10 odsto slučajeva, kod dece je to i do 50 odsto (odmah iza trovanja lekovima i kućnim hemikalijama). Trovanja su najčešća u proleće i leto, kada mogu biti masovna.

Mrazovac tražen u farmaceutskoj industriji

Interesantno je da je mrazovac zbog sadržaja vrlo otrovnog alkaloida kolhicina tražena sirovina za farmaceutsku industriju za ekstrakciju aktivnih supstanci. Krtole mrazovca se vade u jesen i sečanjem u šnite i sušenjem pripremaju se kao roba koja će kasnije služiti u medicini.

Seme se koristi u medicini za pripremu raznih lekova za reumu, astmu i druge bolesti. Sakuplja se seme sasvim zrelo iz žutih čaura. Seme dobijeno iz zelenih čaura nije kvalitetno i ne treba ga sakupljati.

Doza čini otrov

Sve biljke koje se svrstavaju u otrovne nemaju podjednak stepen toksičnosti. To, pre svega, zavisi od vrste i intenziteta aktivnih materija biljke. Za biljke, kao i za sve ostale otrove, važi princip (Dosis sola facit venenum – doza čini otrov). Sadržaj aktivnih supstanci nije ujednačen u celoj biljci, tj. otrovni sastojci su obično lokalizovani u pojedinim organima biljke (listu, plodu, korenu), dok ih u ostalim delovima nema.

Drvo tise je celo otrovno, cvet bagrema nije toksičan, dok otrovnih sastojaka ima u celoj biljci. Samo manja grupa biljaka dovodi do ozbiljnih trovanja, a radi se o onima čiji aktivni principi su iz grupe alkaloida (hinozolidinski, piridinski i drugi), glikozida (kardiotonični, cijanogeni i drugi), toksalbumina.

Kada se progutaju, izazivaju teška trovanja koja, ako se ne ukaže pomoć, mogu dovesti do letalnog ishoda. Mnogo više je biljaka koje sadrže otrovne sastojke koji su, ipak, manje toksični pa su i biljke manje opasne.