Lista opasnih životinja na Jadranu kojih se treba kloniti

„Opasni organizmi koji obitavaju u Jadranu mogu se svrstati u nekoliko kategorija: organizmi koji poseduju otrovne bodlje poput riba iz grupe paukovki i bodeljki, riba koje poseduju nazubljene i otrovne bodlje na bazi repa (golubovke i žutuge), ribe čiji je ugriz bolan (murine i ugori), ribe s krvnim toksinima (jegulje) te ribe koje u visceralnoj šupljini nakupljaju veoma opasan tetradotoksin kao npr. srebrnopruga napuhača (Lagocephalus sceleratus)”, objasnio je Iveša za N1.

Lista opasnih životinja na Jadranu

Navodi da su ove poslednje veoma retke u Jadranskom moru i obično žive u tropskim morima.

„Osim njih, u Jadranu je detektovana i jedna vrsta ribe pauna (Pterois miles) koja ima vrlo otrovne bodlje, te kao i većina novih vrsta najčešće se pronalaze na području istočnog Sredozemlja, a na Jadranu, na njegovom jugu”, dodao je.

Iveša je naveo još nekoliko životinja s kojima možemo da se susretnemo u Jadranu, a koje mogu da budu opasne. „Osim navedenih grupa, među predstavnicima grupe želatinoznog planktona postoje opasne vrste, odnosno meduzoidni oblici nekih žarnjaka iz razreda režnjaka i obrubnjaka. Među njima treba izdvojiti vrstu morsku mesečinu (Pelagia noctiluca) čije su jedinke već sada zabeležene na južnom Jadranu i kompas meduzu (Chrysaora hysoscella) koja je detektovana na severu Jadrana.

Realno gledajući, svi žarnjaci predstavljaju opasnost za kupače budući da poseduju žarne ćelije koje im služe za lov i obranu. U tom pogledu i neki korali kao npr. relativno česta vrsta kao što je smeđa vlasulja (Anemonia viridis) mogu da izazovu neprijatne opekotine na koži”, ističe Iveša.

Napominje da u našem moru ima i morskih pasa, uključujući i velikog belog psa koji je opasan, ali je izuzetno redak. No, susreti kupača na Jadranu i morskih pasa su jako zanemarljivi.

„Među opasnim vrstama postoje i one koje su zakonom zaštićene kao npr. žutuga (Dasyatis pastinaca) te većina većih pelagičnih morskih pasa kao npr. pas modrulj (Prionace glauca) i pas kučak (Isurus oxyrinchus) koji zajedno pripadaju grupi generalno ugroženih riba hrskavičnjača”, navodi Iveša.

Naglašava da je bitno dobro se informirati o načinu rukovanja i susretu s pojedinim vrstama, konzumiranju njihovog mesa i slično. “Čak i bezazleni školjkaši mogu da budu izuzetno opasni za ljudsko zdravlje ako se konzumiraju iz područja koja su opterećena zagađenjem kao i ježevi koji svojim bodljama mogu da izazovu neprijatna mehanička oštećenja tkiva i sekundarne infekcije.”

‘Ne diraj me, ne diram te’

Sa druge strane, mag. biologije Zrinka Jakl, voditeljka Programa zaštite prirode u Udruženju za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce, naglašava da su male šanse da ćete nastradati od neke morske životinje.

„Životinje s kojima je susret nešto češći i s kojima treba biti oprezan su: meduze, vlasulje, vatreni crv, riba pauk, škarpina, raža, golub. Nijedna od ovih životinja ne napada čoveka, već su opasne isključivo zbog njihovih mehanizama za obranu. U prirodi važi pravilo ‘ne diram te, ne diraj me’. Čak i murina koja ima opasan izgled i otrovan ugriz nikada ne napada prva, i možete mirno da ronite kraj nje ako je ne uznemiravate. Pazite da ne nagazite na morskog ježa i izbegavajte meduze i sigurni ste na odmoru”, savetuje Jakl.

Iz Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja takođe naglašavaju da su neprijatnosti ili povrede ljudi najčešće posledica samoobrane životinja ako nisu uspele ili ne mogu da pobegnu od njima opasne situacije, ili su dezorijentisane i neuobičajenog ponašanja zbog bolesti, starosti i dr.

„Na primer, ako se murina oseti ugroženom ona može da ugrize, a ugriz murine može da uzrokuje bolnu ranu koja dugo zaceljuje. Stoga je prilikom ronjenja potrebno izbeći njeno uznemiravanje. Potreban je oprez i prilikom susreta s nekim drugim vrstama riba, kao što su neke vrste škrpina, goluba i žutuga, koje imaju otrovne bodlje, te ubodi ovih riba uzrokuju bol i nelagodu. Među njima je i strogo zaštićena vrsta žutuga (Dasyatis pastinaca). Bodlje u perajama i na škržnim poklopcima imaju i paukovke koje najčešće borave na peščanom dnu, zbog čega je potrebno izbegavati kontakt s tim vrstama, te oprezno hodati po peščanom dnu.

Ježinci se najčešće nalaze na stenama u plitkim delovima mora te prilikom hodanja po stenama ili plivanja uz njih treba biti oprezan kako bi se izbegao kontakt s njihovim bodljama koje mogu da izazovu povrede. Igličasti jež (Centrostephanus longispinus) je strogo zaštićena vrsta, no s obzirom da najčešće obitava u dubljim delovima mora, verovatnoća susreta s tom vrstom je mala. Kontakt s lovkama nekih vrsta meduza i vlasulja može da uzrokuje crvenilo, pečenje, bol ili otečenost na koži. Sve su to situacije koje se mogu izbeći pravilnim i odgovornim ponašanjem u prirodi”, zaključuju iz spomenutog Ministarstva.

Treba još dodati da neke vrste nisu opasne po ljude, ali mogu da imaju izuzetno negativan uticaj na priodu. „Takav je npr. invazivni rebraš morski orah Mnemyopsis leydi koji je unesen u evropska mora iz meksičkog zaliva balastnim vodama. Iako za čoveka potpuno bezopasna vrsta, štete koje uzrokuje u ribolovu su enormne. U Jadranu, njegovom najsevernijem delu postao je stalna invazivna vrsta koja se periodično (leti i na jesen) pojavljuje u enormnim količinama te kako se hrani istom hranom kao i sitna pelagična riba, negativno utiče na njihovu brojnost, veličinu i rasprostranjenost”, ističe Iveša.