Lista strahova Alfreda Hičkoka, oca savremenog filmskog trilera

Počeo je da režira u Engleskoj pod uticajem nemačkog ekspresionizma, a od 1939. režirao je u SAD.

U karijeri dugoj šest decenija režirao je preko 50 filmova.

Hičkokovi filmovi su prepoznatljivi po dugim kadrovima, neupadljivoj montaži i preciznošću u svakom detalju režije i dramaturgije. Često je pravio filmove po uzoru na književnost, pogotovo na krimi romane, posebno dela Edgara Alana Poa.

Već kao mladić dobija posao dizajnera naslova nemih filmova. Zahvaljujući svom talentu, brzo napreduje i sa 26 godina je režirao svoj prvi film „Vrt užitaka“.

Radnja njegovih dela uglavnom prati nevino optuženog protagonistu u okolnostima i situacijama koje su van njegove kontrole i moći poimanja.

Tu je takođe uključen i transfer krivice pri čemu se mane „nevino optuženog“ pripisuju drugim likovima i usput naglašavaju.

Sve sadržine poput strahova, opsesija, neuroza, perverzija, patoloških porodičnih konstelacija i gubljenja identiteta, ovaj autor je umeo da upakuje u žanr trilera.

Kako smatraju mnogi velikani filmskog sveta, ne postoji autor posle Hičkoka na koga on nije ostavio neki uticaj, međutim većina filmskih kritičara tog vremena nije previše cenila njegov rediteljski rad.

Od njegova 53 filma, među najpoznatije filmove, prema City Magazine, spadaju:
„Rebecca“ (1940) – koji je Hičkoka pozicionirao na panteonu najboljih reditelja, „Strangers on a Train“ (1951) – u ovom filmu pratimo priču o dva muškarca koji se dogovaraju da počine dva ubistva u međusobnu korist, tako da svako bude alibi onom drugom, „Vertigo“ (1958) – poznat po glumi Džimija Stjuarta i Kim Novak,“North by Northwest“ (1959) – veruje se da je ovaj film u mnogome inspirisao dela iz serijala o Džejmsu Bondu, „The 39 Steps“ (1935), „Rear Window“ (1953) i svima dobro poznat „Psycho“ (1960).

“Rebeka” je jedini njegov film koji je dobio Oskara, iako su još četiri njegova filma bila nominovana za to priznanje.

Godine 1967. dobio je nagradu Irvin G. Talberg za životno delo, ali nikad lično nije primio Akademijinu nagradu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Alfred Hitchcock Official (@alfredhitchcockofficial)

Hičkok je bio i jedan od najmarkantnijih realizatora frojdističke psihologije, o čemu svedoče filmovi “Marni”, “Psiho”, “Vrtoglavica”. Kao socijalno vrlo svestan, okrenuo se obrađivanju karaktera srednjeg staleža i onih koji vole luksuz, ali neretko žive na površini života i nisu baš zadovoljni njime. Čak i negativci Hičkokovih filmova su tipovi takvog društva. 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Alfred Hitchcock Official (@alfredhitchcockofficial)

„Psycho“

Iako se nije dopao svim kritičarima po izlasku, fanovi su bili oduševljeni činjenicom da je film drugačiji od onog na šta su navikli i da je hrabro prikazao izvesne teme i prizore.

Predstavlja preteču takozvanih slešer horora, ali sa perfektnom atmosferom i mnoštvom nezaboravnih jezivih kadrova.

Njegov perfekcionizam najbolje je vidljiv kroz priču o kultnoj sceni iz filma Psiho koja traje 45 sekundi, a snimana je čak sedam dana i to iz 17 različitih uglova.

Glumci su se često žalili da je Hičkok preterivao u svojim zahtevima i mučio ih i vređao. Kada su ga optužili da je rekao da su glumci „stoka“, on se branio rečima: „Samo sam rekao da ih treba tako tretirati“.

Za svoje filmove birao je mahom žene sa plavom kosom, „ledenog pogleda i lica“, koje su postale zaštitni znak njegovih filmova, poput Grejs Keli, Tipi Hedren, Kim Novak, Vere Majls, Dženet Li i Džoan Fontejn.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @thefilmanic

Zanimljivosti

1. Hičkok će ostati poznat kao reditelj koji je jedini snimio rimejk svog filma. Naime, on je 1956, 22 godine nakon ostvarenja „Čovek koji je previše znao“, snimio njegov rimejk u Holivudu.
2. Jedini je reditelj koji u ediciji „1001 film koji morate videti pre smrti“ drži rekord sa 18 naslova. Takođe je i režiser sa najvećim brojem filmova u top 250 na IMDB-u, a na listi Američkog filmskog instituta od sto najnapetijih filmova, Hičkokovih je čak devet.
3. Pojavljuje se u većini filmova: Možete ga videti u čak 39 njegovih filmova, nekada kao pešaka, u gradskom prevozu, a često sa njegovim omiljenim pudlicama. Njegova pojavljivanja su postala toliko čuvena da ih je kasnije montirao na samom početku filma, ne želeći da ometa publiku koja bi, umesto da prati radnju, gledala da li negde u pozadini šeta reditelj.
4. Strahovi:

Listu svojih strahova je numerisao ovako:

1. mala deca
2. policajci
3. visina
4. da sledeći film neće biti dobar kao prethodni
5. jaja

Strah od policije i policajaca bio je i razlog što nikad nije naučio da vozi, a oni bi u njegovim filmovima često umirali krvavom i šokantnom smrću.

“Moja žena zna da se ja prosto oduzmem kada vidim policajca na ulici. Ne umem ništa da progovorim”, rekao je jednom prilikom Hičkok.

Zbog toga, navodno, nikad nije imao vozačku dozvolu, čisto da ne bi napravio glupost kada policajac pokuša da ga zaustavi.

Strah od jaja je objašnjavao na sledeći način: “Jaja su grozna stvar. Da li ste videli ikad išta gadnije od razbijanja ljuske jajeta i prolivanja njegove žute tečnosti? Krv je vesela, crvena, žumance je žuto i gadno. Nikada ga nisam probao”, pričao je majstor horora.