Ljubav iz vremena nemaštine

Takvi su Ismeta (79) i Abaz (86) Mahmutović iz Nove Varoši. Oni su nedavno proslavili dijamantsku svadbu -60 godina braka.

Prvi put su se, dobro pamte, sreli 25. januara davne 1956. godine u gradu na padinama Zlatara, u kom je je Ismeta rođena u uglednoj i dobrostojećoj, staroj gradskoj porodici Šahmanovića. Abazovi koreni vuku iz komšijske Sjenice odakle je, dve godine ranije, preko noći, po direktivi tadašnjeg okružnog saveza KPJ-u , u Varoš hitno prebačen na službovanje kao jedini kvalifikovani električar u ovom delu zemlje. Varoška čaršija i ljudi u njoj legli su mu kao „melem na ranu“, toliko da je u njoj ostao sve do danas , gotovo punih šest i po decenija. Ubrzo po doseljenju, kao dvadesetdvogodišnjem mladiću, srce mu je zatreperelo za prelepim devojčurkom, koja mu je mamila uzdahe prolazeći pored nekadašnje mezilhane u blizini kancelarije u kojoj je radio.

– Moja Ismeta je tada imala samo 15 godina. Da bi bila moja, morao sam zato što je maloletna da pobjedim i policiju, i sud, i Komitet, a najteže je, ipak, bilo, pridobiti povjerenje njene majke, moje nane koja me kasnije zavoljela kao svojih devet ćeri. Svi su na mene bili ljuti jer sam dragu, uz pomoć prijatelja, jedne večeri ukrao sa sjela. Zbog „zabranjene ljubavi“ i bežanije, medeni mjesec smo proveli u centrali Distribucije u Draževićima. Sve se, šućur Bogu, ubrzo rešilo, i zakonu i državi i partiji i narodu je bilo jasno da je naša ljubav velika i neraskidiva – živopisno i sa žarom priča deda Abaz.

Vesela i krepka nana Ismeta kroz smeh potvrđuje zanimljiv početak jedne velike ljubavi

– Tada nisam ni znala, baš, dobro šta znači biti zaljubljen. Mlada sam bila za ašikovanje, jes bio neki čudan osjećaj kad sam ga prvi put vidjela… Ja kod džamije išla da po majčinoj naredbi poručim drva, a on me zagledao krajičkom oka. Nekoliko dana kasnije ponudio se da ta ista drva iscjepa i iskoristio priliku, kad sam mu donijela kahvu, da me pita hoću l se udati za njega. Ja rekla da, on me ukrao i to ti je, bilo to. Danas znam sve o ljubavi zahvaljujući mome mužu. Pazio me i kao cvjet negovao čitav život. Nikad ton na mene povisio nije. Cjenio me i poštovao. Sve smo životne nedaće i poteškoće prevazilazili razgovorom, uz toleranciju, dogovor i slogu – veli nana Ismeta i ističe da je pored svog, za to vreme priličnog liberalnog supruga, imala punu slobodu, ali da se znalo ko je glava kuće.

Stara varoška gospođa kaže i da im je zajednički život pun rahatluka. Prvi su se u gradu provozali na vespi, putovali širom stare Juge i sveta. Davne 1969. išli na letovanje čak u Tursku, redovno pohađali časove plesa, imali godišnju pretplatu na bioskopske predstave.Gradska okupljanja nisu mogla proteći da njih dvoje ne zapevaju neke od najlepših sevdalinki… Recept za uspeh u braku simpatični Mahmutovići nemaju. Oni svojim primerom pokazuju kako brak uz puno ljubavi može da opstane i pored različitosti u njihovim karakterima.

Kažu da su, ipak, imali i sreću da mladost prožive u nekim boljim vremenima, u čaršiji koje više nema, a u kojoj su „ljudi imali malo, a voljeli se i smejali puno“. Tada su, kazuju, svi bili zadovoljni i malim delićem svega što imaju.

– Životna ideja vodilja bila je da ne krademo, ne lažemo, ne varamo svoje partnere, poštujemo porodice, kumove, prijatelje, kolege, komšije, ma koje vjere i nacije oni bili. Da se zna za red i rad, da djeci usadimo istinske vrijednosti, pre svega da postanu dobri , pošteni i plemeniti ljudi, da završe škole i da zbog njih ne saginjemo glavu kad prolazimo čaršijom – pričaju ovo dvoje vremešnih Novovarošana.

– Brak naših roditelja je danas prava retkost, a vođene njihovim primerom sestra i ja smo shvatile da je održavanje porodice na okupu umeće koje se stiče godinama, iskustvom, brigom, požrtvovanjem, uz mnogo ljubavi, strpljenja i tolerancije. Život ima smisao kada od roditelja dobijete vaspitanje, uzor, principe i prave vrednosti po kojima ćete živeti i preneti ih na potomke – kaže Ismetina i Abazova mlađa ćerka, sutkinja Behija Hadžić.

Ismeta i Abaz naglašavaju da, danas, kada podvuku crtu, mogu reći da su uspeli u životu. Zajedno. Uz veliku ljubav i podršku svojih kćerki Mubere (62) i Behije (57) i zetova Avda i Šabanije. Najdragoceniji su im, ipak , unuci Almir, Kenan, Senad, Nermin i Edin, a posebno praunučad Lamija (18), Emela (15), Edvin (12), Ejla (3), jednoipogodišnji Emela i Kan i petomesečni Ishak.