Znaš kako ti je kad samo čamcem možeš da izađeš iz sela i završiš neki posao u varošici Nezgodno, dabome. E, tako smo mi Ostrovci živeli, sa obe strane opkoljeni Dunavom.
– Otkad su napravljeni nasipi, mi smo progledali, selo je oživelo. Evo sad i vodovod treba da dobijemo. Ide na bolje.
Ovako o Ostrovu, selu kod Velikog Gradišta, započinje priču sedamdesetogodišnji Živislav Životić Jonje. Ostrovo je do izgradnje hidrocentrale Đerdap 1, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, bilo izolovano ribarsko seoce na adi usred Dunava. Do Velikog Gradišta stizali su čamcima. Zimi, kad stegne debeo mraz, znali su i peške preko leda da pređu. A onda je rukavac Dunava pregrađen, nastalo je Srebrno jezero a ada na kojoj je Ostrovo spojena je nasipom sa kopnom. Zvuči vam poznato ova priča?
Naravno. Slična je kao i kod „imenjaka“ Ostrovo kod Kostolca. Razlika je u tome što je kostolačko Ostrovo tipično banatsko selo, dok je gradištansko kao i sva druga u toj opštini. Ipak, po nečemu se od drugih gradištanskih sela izdvajaju – to je alaska tradicija. Zato već jedanaestu godinu organizuju „Ostrovačku čorbijadu“, takmičenje u pripremanju riblje čorbe.
– To su ovi mladi pokrenuli pre nekoliko godina. I ako su. Lepo je to, da se nešto dešava u selu. Ja sam se još 1987. godine takmičio u kuvanju riblje čorbe u Novom Sadu. I danas je kuvam, onako više za prijatelje, ali idem i na takmičenja, nastavlja priču deda Živa.
– Za čorbu je potrebno dosta raznovrsne ribe, to je osnovno. A sve ostalo je po ukusu onoga koji kuva. Ja recimo volim da čorba bude pikantnija, objašnjava kulinarske tajne Slavko Milanović iz Ostrova. – Da li je onaj koji kuva čorbu alas ili iz mesta pored reke nije važno. Ja znam mnogo ribara koji ne znaju da skuvaju riblju čorbu, i stekao sam utisak da nije važno da li si alas ili nisi. Kad se takmičiš onda i učiš i napreduješ, zaključuje Slavko.
Ostrovo je malo selo, jedva 250 duša. A, kad je tu „Čorbijada“ okupi se duplo više. Ove godine bilo je preko 40 kotlića. Takmičari iz cele okoline. Bije vrelina od vatri, na plus trideset i nešto, kolika je tog dana bila temperatura. Ali, majstori za pripremanje riblje čorbe junački izdržavaju. Ekipa iz Starog Kostolca, sela koje takođe ima alasku tradiciju i svoju „čorbijadu“ priznaje da je konkurencija jaka, iako su pobedili na „Alaskim večerima“.
– Mi imamo nekoliko ekipa, imamo dobre kuvare. Nekad pobedi jedna ekipa, nekad druga, ali uglavnom smo u vrhu, priča Dejan Alavanja.
Ipak, u Ostrovu im se nije posrećilo. Domaćini se nisu tek tako dali. Pobedio je gradištanac Aleksandar Rajčić, stari vuk u kuvanju riblje čorbe, poznatiji kao „Aca Gricko“. Koji je tajni sastojak? Samo ljubav prema kuvanju i dobra volja, ističu svi takmičari. A, ostalo je, zna se, stvar ukusa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.