Njeno lomljenje na Božić je jedino deljenje koje spaja. I to porodicu. Ako se ne deli sa nekim, onda je to običan, svakodnevni hleb.
U Amidžinom konaku Narodnog muzeja Šumadije, očetkom decembra održan je Festival božićnog kolača „Česnica” u organizaciji udruženja građana Kancelarije za kulturnu diplomatiju i Narodnnog muzej Šumadije u Kragujevcu. Smotra koje je predstavila bogato kulturno nasleđe Centralne Srbije u oblasti obrednog, božićnog hleba, kolača i česnice.
Sam Festival „Česnica” pokrenut je decembra 2022. godine u Beogradu, od strane Kancelarije za kulturnu diplomatiju sa ciljem promocije kulturnog nasleđa brojnih zajednica koje žive na prostoru Republike Srbije i regiona. U 2024. godini organizovan je po treći put i to u više gradova: Zrenjaninu, Negotinu, Kragujevcu, Loznici i Banjaluci.
Po rečima organizatora Festival božićnog kolača „Česnica” jedinstven je format manifestacije u regionu koji spaja lokalna udruženja žena koje praktično, svojim rukama i umećem čuvaju našu kulturnu baštinu sa muzejima koji sistemski rade na očuvanju i istraživanju kulturnog nasleđa.
Obredne božićne kolače, hlebove i česnice svojih nacionalnih zajednica u kragujevačkom Amidžinom konaku pripremile su brojna lokalna udruženja žena iz Šumadijskog i Raškog okruga, čime će su predstavile bogato i raznoliko kulturno nasleđe ovog dela Srbije u oblasti božićnog i obrednog hleba.
Više od 20 udruženja žena, čuvarki tradicije u Amidžinom konaku Narodnog muzeja u Kragujevcu Foto: NMŠ i Kancelarija za kulturnu diplomatiju
Česnicu, božićni kolač, kao i kolač za polažajnika su pripremile iznele na festival članice kragujevačkog udruženja Kola srpskih sestara
– Mi, kao žene mirosnosnice i čuvarke tradicije smo tu da ne dozvolimo da se naši običaji zaborave, napominje Tatjana Marinković.
Ruski koravaj i medenjaci
Tradicija Božića u Rusiji je slična ali ima i razlika. Da nam to u Srbiji prikažu potrudile su se članice Udruženja sunarodnika i prijatelja „Svet”.
– Pre Božića je post i kod nas, a običaji koji se razlikuju se ogledaju pre svega u jelima koja se služe za praznik. I mi pravimo božićni hleb ali ne česnicu već koravaj. U Rusiji se u njega ne stavljaju novčić, badnjak, kukuruz, dren i slično. Koravaj se peče od dva kilograma testa i svaka domaćica ga ukrašava na sopstveni način, po želji i mašti. I za vreme obeda članovi porodice ga jedu kad i kako hoće, jer kod nas ne postoji običaj lomljenja kao kod vas česnice, pojašnjava za Danas Olga (udato Bogićević) koja u Kragujevcu živi već 10 godina.
Ruski medenjaci Foto: Z. S. M.
Takođe, ruska je tradicija da se za Božić deci prave medenjaci koji im se daju zajedno sa božićnim poklonima.
– Na božićnoj trpezi je obavezno 12 jela koja simbolišu broj apostola a posle Božiča, običaj je kao kod vas Bele poklade, kada se deca maskiraju idu od kuće do kuće pevaju pesmice i dobijaju poklone i slatkiše. Isto je i prvi dan posle Uskrsa, pripoveda Olga.
„Zlatne ruke” iz Batočine izložile su kompletnu pripremu za božićnu trpezu, česnicu (sa svim unutrašnjim detaljima – novčić, dren, žitarice…), božićne kolačiće koji predstavljaju domaće životinje, lovca, zeca…
– Novčić predstavlja bogatstvo u domaćinstvu. Osoba koja ga izvuče, ne sme da ga potroši, već ga čuva do sledeće godine. Tada ga domaćica stavlja ponovo u sedeću česnicu. U bogatim domaćinstvima to bude zlatnik ili stari srebrnjak, a drugi stave naših pet dinara. Negde, danas stavljaju i evro ali to nema kod naših seljaka, ne bez ponosa ističe Dobrila Lepojević iz Brzana, po kojoj je festival izuzetno uspeo, dodajući da su „organizatori obratili pažnju na baš sve sitnice”.
Česnica je povojnica Isusa Hrista
Po rečima Mirjane Radenković iz Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna” iz Kragujevca česnica simbolizuje Isusa Hrista.
– Ona se i mesi zato što je Hristos rođen na Božić. Rodio se Mladi Bog. Česnica je povojnica (prva pogača koja se donosi novorođenčetu) Isusa Hrista. Vrlo je svečana. Mesi se od pšeničnog i kukuruznog brašna. Zajednička stvar kod česnice i slavskog kolača su tri elementa: pletenica koja se stavlja okolo kolača (sa tri trake koje simbolizuju Sveto Trojstvo), drugi element koji je vrlo važan je krst (od dve uvijene trake koje predstavljaju zemlju i nebo) a treći, najvažniji element je slovo, prevedeno sa grčkog znači – Isus Hristos pobeđuje, nabraja Mirjana Radenković.
Ona podseća i na sam čin, svečani obred lomljenja česnice:
– Na sam Božić domaćin pali sveću i svi ukućani ustanu. On kadi ikone tamjanom, kao i svu čeljad u kući a potom daje kadionicu najmlađem članu porodice koji kadi čitavu kuću. Očita se Oče naš a potom česnica okrene kao slavski kolač i potom lomi na onoliko delova koliko ima članova domaćinstva, nabraja ova naša sagovornica.
Kao nekada Foto: Z. S. M.
Sve je tu: ikona, kandilo, pšenica, česnica… Foto: Z. S. M.
Obavezna sveća, sito i klip kukurza Sve je tu: ikona, kandilo, pšenica, česnica… Foto: Z. S. M.
Česnica ukrašena sa trakama od beskvasnog testa Sve je tu: ikona, kandilo, pšenica, česnica… Foto: Z. S. M.
Posebna je simbolika onih stvari koje se stavljaju u česnicu: dren – zdravlje, novčić (zlatan, srebrni ili obični) znači da ćemo cele godine imati novca, kao i blagostanje i napredak čitave porodice, grančica badnjaka – ta osoba će imati blagoslov čitave godine, pošto smo mi agrarna zemlja u česnicu stavljamo i pasulj (predstavlja ovce), kukuruz ili seme od duleka (prasad), pšenica (kokoške, piliće i svu ostalu perad),
Mirjana Radenković podseća na najvažniju simboliku Božića – ljubav.
– Uz to naravno porodične veze i na kraju – tradicija.
Veština koja se prenosi sa majke na ćerku
Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu je ove godine bio domaćin Festivala česnice.
– U pitanju je manifestacija koja se održava već treću godinu. Manifestaciju je pokrenula Gordana Bekić, iz Kancelarije za kulturnu diplomatiju. Odziv u Kragujevcu je bio odličan, dvadsetak udruženja od Topole do Raške, od Šumadijskog do Raškog. Imamo još udruženja u najavi za sledeću godinu, kaže Katarina Đurić iz Pedagoške službe Narodnog muzeja Šumadije.
Kod nas, u centralnoj Srbiji, južno od Save i Dunava česnica je slana, dok je Vojvođani prave slatku sa medom i orasima.
– Razliku se seoska i gradska, neke su od pšeničnog a druge od projnog brašna ali zajedničko za sve česnica je hleb, imenitelj svega što je zajedničko u kući i porodici. Ako se ne deli sa nekim, onda je to običan, svakodnevni hleb. To je deljenje koje spaja, ističe ona.
Organizatorke Festivala česnice Gordana Bekić (Kancelarija za kulturnu diplomatiju) i Katarina Đurić (IŠK) sa učesnicima manifestacije Foto: NMŠ i Kancelarija za kulturnu diplomatiju
Da se ne zaborave stari običaji Foto: Z. S. M.
Sve vrste obrednih hlebova i vojnički – tain Foto: Z. S. M.
Česnica se mesi isključivo u kući i umešnost izrade se uglavnom prenosi „po ženskoj liniji” s majke na ćerku.
– Poenta festivala je da je sve izloženo na njemu napravljeno ručno, od samih kolača do ukrasa od beskvasnog testa na njima, ne poput slavskih kolača koji se mogu naručiti i kupiti u pekari, dodaje Katarina Đurić.
Pored same izložbe obrednih hlebova u NMŠ Kragujevac upriličena su i predavanja muzejskih stručnjaka: „Rana sedelačka kultura”, više kustoškinje Branke Zorbić, arheološkinje, „O biologiji hleba”, Aleksanda Pavlović iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i etnološkinje Nataše Nikolić „Obredni hlebovi u životnom i godišnjem ciklusu običaja”, iz kragujevačkog Narodnog muzeja.
Za polažajnika se birao vo dešnjak
Obredni hleb je zastupljen kao najpozitivniji element običajne prakse koji obezbeđuje zdravlje, sreću i blagostanje pojedinca, porodice i zajednice, kaže za Danas Nataša Nikolić, etnološkinja Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu.
Najčešće je kružnog oblika, čime simbolizuje životnu snagu.
– Često je u obrednoj praksi zastupljeno postavljanje tanke pogače ispod hleba, kojom se ukazuje na njegovu božansku prirodu. Obredni hlebovi su mogli biti i bez ukrasa, ali su najčešće ukrašavani drvenim pečatima – poskurnicima sa geometrijskim motivima, bosiljkom, kao i ukrasima od testa, navodi ona.
Simbol životne snage i blagostanja porodice Foto: NMŠ i Kancelarija za kulturnu diplomatiju
Božićni kolači za decu mešini su od pšeničnog brašna. Za devojčicu se pravila kika od testa, kako bi imala gustu kosu; guske, kako bi imala belo lice, a za dečaka hlepčić sa predstavom praseta ili jagnjeta, za budućeg stočara. U nekim selima Šumadije za dečake su mešeni hlepčići sa predstavama golubova volova, kola, jarma, zeca, točka…
– Kako je od životinja zavisio opstanak domaćinstva, za njihov prosperitet i zdravlje za Božić su takođe mešeni kolači od pšeničnog testa. Za ovcu u obliku makaza, za svinje u obliku kruga sa četiri kružića (njuška), za volove i krave, okrugli kolači, objašnjava Nataša Nikolić.
U prošlosti, je u Šumadiji postojao običaj da polažaonik može biti i životinja, koja polazi kuću na Božić, rano ujutro.
– Za polažaonika se birao vo dešnjak, kome se na desni rog stavljao manji okrugao kolač od pšeničnog brašna sa rupom na sredini. Vodilo se računa da vo stupi desnom nogom u kuću, da bi kuća napredovala, kazuje etnološkinja Nikolić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Praznični dani idealni su za zimske đakonije i napitke kao što je kuvano vino. Iako mnogi ljudi piju kupljenu verziju na otvorenom, kuvanje vina kod kuće stvara posebnu atmosferu i dom ispunjava posebnom aromom. Bilo da ćete ga probati prvi put ili već imate iskustva u pravljenju kuvanog vina, podsetićemo vas na nekoliko malih, ali važnih stvari koje treba da imate na umu tokom tog procesa.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: NMŠ i Kancelarija za kulturnu diplomatiju
