London: Splićanka u metrou

Neki su ih kao kupovali, drugi dobijali, uz mapu budućih stanica. Mnogi su se sprdali sa tim predizbornim trikom, ali „naprednjaci“ na izborima „rasturili“. A mi možemo i dalje da se sprdamo. Sadašnji gradonačelnik Zoran Radojičić ističe da će aktuelna gradska vlast imati tu čast da počne gradnju metroa. Pošto je nedavnim useljavanjem nekoliko stanara u prvu zgradu „Beograda na vodi“, ova vlast, doduše sa zakašnjenjem, ispunila jedno od obećanja, možda ispuni i važnije o gradnji metroa. Ili bar početku gradnje.

Nedavno sam se zadesila u Londonu i naravno vozila tamošnjim metroom. Inače mnogo volim metro, to je draž onoga što nemaš, a želiš. Nisam, nažalost, imala fiktivnu kartu fiktivnog beogradskog metroa, pa sam morala da kupim pravu kartu za pravi londonski. Cena, „sitnica“. Dnevna karta 10 funti. Mesečna za zaposlene, zavisno od zone, od 180 do 230 funti. I neko kaže skup bus plus. Naravno, ne vredi porediti ni plate u Londonu i Beogradu.

Londonski metro najstariji je na svetu. Otvoren je 1863. Ima 11 linija dugačkih više od 400 kilometara. U londonskom metrou tvrde da dnevno prevezu 4,8 miliona putnika. U sezoni 2016-2017. broj putnika je bio 1,379 milijardi. Gradski saobraćaj u Londonu važi za odlično organizovan. U principu, uz mapu i internet nije teško snaći se, ali naravno uvek treba imati u vidu da je reč o ogromnom gradu i da na pojedinim stanicama imate podzemnu i nadzemnu železnicu, kao i autobuse i one su kao lavirinti. Nekada je u metrou tolika promaja da ne znam kako će se Beograđani tome prilagoditi. Opšte je poznato da je strah od promaje ljudima na našim prostorima urođen.

Kako je u pitanju izrazito multietnički grad, nemojte se čuditi ako naiđete na nekog „svog“. Takvo je iskustvo nedavno imala grupica učesnika Samita Zapadni Balkan iz Srbije u metrou na putu ka aerodromu Hitrou. Jedan pitao ima li ko flašicu vode, prva reagovala nepoznata gospođa. Dok smo se pitali otkud je razumela, sve nam je objasnila. Splićanka je došla u London u maju, nema posla u Hrvatskoj, a mora da se živi. Što smo se ispričali… Da li je bio „Plenki“ (hrvatski premijer) na tom Samitu? Šta priča, srce moje lažljivo… Kako su tog dana u polufinalu Svetskog prvenstva igrali Hrvatska i Engleska, sport je bio neizostavna tema. „Naravno da ću da navijam za Đokovića i sve sa naših prostora, neću valjda za Engleze. Nemam ja ništa od toga, ali drago mi kad mi „mali“ pobedimo“, objasnila nam je, uz dodatak da ide kod zemljaka da gledaju utakmicu. „Al ne smemo glasno da navijamo, ne znaš nikad kad možeš na nekog pijanog Engleza da naiđeš“. Dok smo razgovarali, poredili situaciju u Srbiji i Hrvatskoj, na jednoj od stanica opet čujemo nekog „jugovića“: „Napred do finala“. I bi tako. Ali onda naiđoše Francuzi. „Veliki“ opet pobediše „male“.