Londonski metro - sistem transporta, mesto mnogih tragedija, ratno sklonište... 1Foto: Pixabay/TheOtherKev

Epohalni projekat i „srce Londona“ – metro otvoren je na današnji dan pre 151 godine i predstavlja najstariji sistem podzemne železnice na svetu. Londonski metro je trenutno treći po veličini metro sistem na svetu posle onih u Pekingu i Šangaju, ali i treći po broju putnika u Evropi, nakon Moskve i Pariza.

Ozbiljan rastući problem koji se javio sa saobraćajem u Londonu rešenje je našao u razvoju podzemne železnice koja je bila produktivna ideja zbog porasta broja stambenih jedinica i napretka industrije zbog čega London nije mogao da podrži nove nadzemne linije.

Rezultati ove ideje odrazili su se na angažovanje mnogih železničkih kompanija koje su se priključile u predstojećem periodu.

Nakon određivanja trase, Metropolitan Railways je prva kompanija koja je počela sa izgradnjom.

Metod izgradnje je definisan kao “cut-and-cover” (“iseci i pokrij”).

Ukupna dužina sistema tunela iznosila je 402,33 km.

Prva trasa bila je između Pedingtona i ulice Feringdon i bila je duga oko četiri kilometra. Opsluživali su je vozovi sa parnim lokomotivama koji su ostali u upotrebi do 1971. godine i išli na svakih deset minuta.

S obzirom na to da nije bilo ventilacionih otvora za ispuštanje dima iz tunela, jer je izgrađen ispod reke, puno dima se nakupljalo u tunelu i pravilo problem mašinovođama.

Prvog dana se već 40.000 ljudi prevezlo ovim transportnim mehanizmom.

Prosečna brzina metroa bila je 33km/h, dok su na liniji Metropolitan line, vozovi dostizali brzinu i do 96,5 km/h.

Prelazak preko Temze omogućen je od 1869. godine, kada počinje da se koristi tunel koji ide ispod same reke što ga je činilo prvim tunelom takve vrste u svetu, a izgradili su ga otac i sin Brunel.

Londonski metro - sistem transporta, mesto mnogih tragedija, ratno sklonište... 2
Foto: Pixabay/Shutterbug75

Kroz stanicu Oxford Circus u toku godine prođe čak 98 miliona putnika što je čini najprometnijom stanicom u sistemu londonskog metroa.

Izgradnja dubinskih podzemnih linija je proizvod velikih kolapsa nastalih usled radova na novim linijama nakon čega je hiljade tona suvišne zemlje moralo da se transportuje.

Tokom rata tuneli su predstavljali skonište za mnoge ljude za koje su vozovi svake noći dopremali sedam tona hrane, 2.400 galona čaja i kakaa.

The Tube (Cev) je naziv koji je metro dobio zbog svog oblika.

Dvadeseti vek je doba napretka londonske podzemne.

Sa razvitkom sistema objedinile su se pojedinačne kompanije u zajednicu Underground Group, a takođe je predstavljena i prva električna mašina za prodaju karata.

Earl’s Court stanica je 1911. godine dobila prve londonske pokretne stepenice, a 1929. vratima cevi prestalo je ručno upravljanje.

Stanica sa najvećom nadmorskom visinom je Amersham, koja se nalazi na 147 metara.

Prvi sudar vozova dogodio se 1938. godine kad je povređeno 12 putnika.

Oko 50 osoba godišnje izvrši samoubistvo u londonskom metrou, a prema statistici samoubistva se najčešće dešavaju oko 11 sati pre podne.

London je 7. jula 2005. godine bio zavijen u crno kad su se u sistemu javnog prevoza u prestonici Velike Britanije dogodila četiri povezana samoubilačka teroristička napada.

Oko 8.50 ujutru odjeknule su tri eksplozije u razmaku od po 50 sekundi u tri voza londonskog metroa, a četvrta eksplozija dogodila se u autobusu na trgu Tavistok.

U napadima četiri bombaša samoubice stradalo je 56 ljudi, dok je 700 osoba povređeno, zbog čega se ovaj napad smatra najtežim od Drugog svetskog rata.

U toku jednog dana, 3. avgusta 2012. godine, tokom održavanja Olimpijskih igara, „Tube“ je prevezao rekordnih 4,4 miliona putnika, ali u novembru iste godine je taj rekord oboren sa 4,58 miliona putnika.

Svetski “Dan vožnje metroom u donjem vešu” obeležava se svake godine u januaru, širom planete od Švedske do Njujorka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari