Los Anđeles nastao na lokaciji koju su Indijanci zvali „mesto otrovnog hrasta“

Španski guverner Kalifornije, Felipe de Neve, osnovao je Los Anđeles kao naselje 4. septembra 1781. godine na priobalnom području naseljenom Tongva i Čumaš Indijancima, koji su ovo mesto nazivali „Yaanga“ što znači „mesto otrovnog hrasta“.

Današnje ime grada je skraćena verzija prvobitnog imena, koje su mu dali španski doseljenici, a koje glasi „El Pueblo de Nuestra Señora la Reina de los Ángeles“, u prevodu „Grad naše gospe, kraljice anđela“.

Za vreme meksičke vladavine, 1835. godine, Los Anđeles je postao glavni grad najsevernije meksičke regije Alta Kalifornije, tada je imao nešto više od 2.000 stanovnika.

Tokom američko-meksičkog rata američka vojska je 1848. godine okupirala Alta Kaliforiju i pridružila je SAD-u, a 4. aprila 1850. godine Los Anđeles zvanično dobija status grada u SAD-u.

Veliki porast broja stanovnika usledio je kad je grad spojen na železničku prugu „Union Pacific Railroad“ i kad su krajem 19. veka u njegovoj blizini pronađeni ugalj i nafta.

Već početkom 20. veka grad je imao preko 100.000 stanovnika. Zbog naglog rasta populacije, javili su se problemi sa zalihama pijaće vode pa je na severu grada izgrađen akvadukt koji je crpeo vodu iz istočne Kalifornije.

Holivud je postao deo Los Anđelesa 1910. godine. Već u to vreme u gradu je bilo deset filmskih kompanija, a do 1921. godine 80 odsto svetske filmske industrije bilo je koncentrisano u Los Anđelesu.

Zarada od filmske industrije je pomogla gradu da gotovo ne oseti veliku depresiju koja je uzdrmala američku i svetsku ekonomiju početkom tridesetih godina 20. veka. Danas je svaki šesti stanovnik Los Anđelesa zaposlen u industriji zabave.

Neke od najbitnijih nagrada u svetu umetnosti se dodeljuju u Los Anđelesu, kao na  primer dodela Oskara, Emi nagrade i Gremi nagrade.

Los Anđeles ima 841 muzej što ga čini gradom sa najviše muzeja po glavi stanovnika u Americi.

Iako je poznat kao fabrika „mejnstrim kulture“ i pop muzike iz Los Anđelesa su potekli neki od najpopularnijih pank i metal bendova, kao što su Metalika, Slejer, Megadet, Bed Relidžn, Blek Fleg, Gans en Rouzes i mnogi drugi.

Los Anđeles je takođe kolevka „gengsta repa“ čiji su najpoznatiji predstavnici grupa N.W.A i po mnogima najbolji reper svih vremena Tupak Šakur.

Los Anđeles ima veliki problem sa bandama, u gradu postoji 450 bandi koje zajedno imaju preko 45.000 članova. Dve najpoznatije bande su afroameričke bande „Krips“ i „Blads“ koje su vremenom postale jedan od zaštitnih znakova grada. Broj članova bandi je početkom devedesetih bio još veći pa se 1992. godine u gradu dogodilo preko hiljadu ubistava.

Olimpijske igre održane 1984. godine u Los Anđelesu bile su finansijski najuspešnije do tada i jedine Olimpijske igre koje su uspele da ostvare profit, pored onih održanih 1932. godine, takođe u Los Anđelesu.

Zanimljivo je da Los Anđeles. kao drugi najveći grad SAD-a nije imao tim američkog fudbala od 1995. kad su se iz grada iselili Rajdersi, u Oakland, i Remsi u Sent Luis, pa sve do povratka Remsa 2015. godine i selidbe Čardžersa iz San Dijega u Los Anđeles. Većina stanovnika grada i nije mnogo marila što dvadeset godina nije imala tim američkog fudbala jer je Los Anđeles ipak grad košarke.

Los Anđeles je dom dve NBA franšize, Klipersa i Lejkersa. Lejkersi su aktuelni NBA šampioni i uz Boston Seltikse najtrofejnija franšiza u NBA sa 17 osvojenih titula.

Čak šest od deset najboljih strelaca u istoriji NBA lige je igralo za Lejkerse. U Los Anđelesu se 24. avgust obeležava kao dan Kobija Brajanta, tragično preminulog igrača Lejkersa koji je čitavu svoju karijeru proveo u Los Anđelesu.

Pošto se nalazi u takozvanom „pacifičkom vatrenom pojasu“ Los Anđeles tokom godine pogodi i do 10.000 zemljotresa, ali većina ovih zemljotresa je previše slaba da bi se osetila.

Tektonski rascep San Andreas prolazi kroz centar Los Anđelesa i procenjuje se da izaziva snažne zemljotrese na svakih 140 godina, seizmolozi upozoravaju na to da se naredni veliki zemljotres može dogoditi svakog trenutka, jer poslednji se desio 1857. godine.