Luj Armstrong: Od skloništa za beskućnike do najpoznatijeg džez muzičara svih vremena

Luj Armstrong je rođen 4. avgusta 1901. godine u Nju Orleansu.

S obzirom na to da dolazi iz jako siromašne porodice, prilika da počne da svira neki instrument pojavila se tek kada je prebačen u dom za beskućnike u kom su bili smešteni samo crni dečaci.

Odmah je bio zapažen kao neko sa izuzetnim talentom i period koji je proveo u ovom domu ne pamti kao loš, već kao koristan i kao mesto gde je naučio mnogo važnih stvari. Tamo je proveo dve godine.

Od 1918. godine počeo je da svira na brodovima koji su bili namenjeni za izlete. U tom periodu naučio je da čita note i nakon četiri godine preselio se u Čikago.

Svirao je u jednom lokalu sa grupom, a ubrzo su i nastale prve gramofonske ploče sa njihovom muzikom.

Nakon jednog neuspešnog braka, oženio se pijanistkinjom Lilijan Hardin. Upravo je ona ta koja ga je naučila brzom čitanju nota, u čemu do tada nije bio naročito vičan.

Počeo je da pravi i samostalne snimke i gostovao je u raznim grupama kao solista. To ga je navelo da se za stalno preseli u Njujork, zbog čega se brak sa Lilijan raspao.

Narednih 17 godina je svirao kao specijalni solista ispred raznih orkestara. U međuvremenu oženio se ponovo, ali ni taj brak nije potrajao. Četvrti brak za njega je doneo sreću i sa Lusilom Vilson je ostao do kraja svog života.

Do rata je dosta snimao i pojavio se u znatnom broju filmova. Tako je konačno uspeo da zaradi novac koji mu je uvek manjkao.

Truba, koja je bila njegov primarni instrument, pala je u drugi plan nakon što je od 1950, pa sve do svoje smrti Luj bio posvećen najviše pevanju. Neke od njegovih najpoznatijih pesama su What a wonderful world, La vie en rose, When you’re smiling, Dream a little dream of me…

Luj je imao nadimak Sačmo. Ovaj nadimak potiče od slenga „satchel mouth“ (velika usta).

Tokom života dosta je konzumirao alkohol i marihuanu.

Luj Armstrong ostaće upamćen kao čovek koji je pomerio granice muzičke umetnosti, čovek koji je nadahnuo mnoge ljude i kao čovek koji je obeležio džez muziku 20. veka.

Muzičari se ne penzionišu; oni prestaju da rade kad u njima više nema muzike.