Luksemburg: Grad bogatih stanovnika

U Luksemburg se preliva deo bogatstva od moćnih suseda, ali ga on i sam stvara. Kada je iscrpena mogućnosti proizvodnje gvožđa i čelika na bazi domaće rude, a posle i poreskog raja, ova mala država (osamdeset puta šezdeset kilometara), zvanično Veliko vojvodstvo, okrenula se privlačenju finansija i osiguranja i kreiranju medijskih i komunikacionih kompanija.

Grad Luksemburg je sedište je nekoliko institucija Evropske unije. Ulice grada su uglavnom bez prolaznika, što se i može razumeti u kontekstu sticanja bogatstva. Centralni deo grada je pešačka zona i živost joj daju samo deca na trotinetima, koja prate ozbiljnog gardistu dok korača utabanom stazom ispred dvorca velikog vojvode.

Grad Luksemburg potiče od feudalnog zamka na steni iznad dubokih klanaca reka Alzet i Petrus. Iz zamka se razvila tvrđava, jedna od najmoćnijih u Evropi, na dodiru francuskog i nemačkog carstva. Tvrđava je bila zaštita, ali i izvor nesreća, sve dok nije sporazumom susednih sila bila razorena krajem devetnaestog veka, a Luksemburgu nametnuta neutralnost.

Neutralisana je i duga vojna istorija tvrđave, oko koje su se tukli i osvajali je Španci (dok su vladali Holandijom), Austrijanci, Francuzi i Prusi.

Svaki od osvajača je gradio i dograđivao tvrđavu, a posebno francuski maršal Voban, koji je veliki deo njenih struktura smestio ispod stene, stvarajući ogromnu mrežu podzemnih hodnika, kazamata.

Oni su ostali do danas, zajedno sa nekoliko polurazrušenih kula i bastiona. Sa njih se pruža pogled na nekadašnji „Donji grada“, koji je bio trgovačko, zanatsko i religiozno okruženje, i centar proizvodnje piva.

U „Gornjem gradu“, koji se formirao na platou oko tvrđave, nalazi se neorenesansna palata velikog vojvode, uz koju je pribijena zgrada parlamenta. Nedaleko od nje je Katedrala, koja je i dinastički mauzolej, sagrađena početkom sedamnaestog veka, sa špicastim tornjevima koji uranjaju u olovno nebo nad gradom.

Gradska kuća je na glavnom trgu koji je po potrebi i pijaca. Ispred nje je spomenik Viljemu Drugom, a pored je fontana posvećena pesniku Mišelu Rodanžu, koji je napisao prvi spev na luksemburškom jeziku. Spev se zove „Renert ili lisac u fraku i ljudskom obličju“ i predstavlja satiru na luksemburško društvo. Zato je na vrhu fontane oprezan lisac sa podignutim ušima.

Gornji grad je Adolfovim mostom preko Petruse povezan sa platoom Gar, oličenjem nekadašnje industrijske prošlosti.

Šarlotinim mostom preko Alzete spojen je sa platoom Kircberg, na kome su sedišta institucija Evropske unije (Evropski sud pravde, Evropska investiciona banka, Revizorski sud, službe Evropskog parlamenta, Evrostat), banke, osiguravajuće kompanije, investicioni fondovi. To je mesto gde se stvaraju najbogatiji.

Šarlotin most, visok 75 metara, od otvaranja ima neslavnu istoriju brojnih samoubistava. Da bi sprečili stalno ponavljanje te istorije, vlasti su postavile zaštitnu ogradu visoku skoro tri metra. I bogatstvo može nekome biti teret.