Ovih dana teško je ne setiti se ona dva vojvođanska popa iz čuvenog dela Stevana Sremca. Kiša je isto tako danima lila, a trebalo je na put do vladike u Temišvaru kako bi on presudio u slučaju „izbijeni zub“. Iako teško posvađani, Ćira i Spira, ugledni popovi u selu N. u Banatu, u kolima sa arnjevima putuju panonskom zemljom, ogoljenom i blatnjavom od dugotrajne kiše. Popovi su duboko zaklonjeni ispod arnjeva, uvijeni u debele bundaše, dok neumorne kapi jednolično dobuju po ceradi… Ali, to je bilo u kasnu jesen, kada je već i kukuruz bio skinut sa njiva. Ovih dana je kasni maj, ali tmasti oblaci i kiša koja lije po prozorima i niz oluke potpuno su mu zametnuli trag.
Nije vreme ni vek da bi se po seoskim kućama, kao u Sremčevom romanu, sedelo uz kumušanje kukuruza i raspredale priče o tome koji će car udariti na kojeg, ali zarobljeni ovom iznenadnom vodom i hladnoćom, ni stanovnici znamenitog sela N. iz Banata, a ni mnogih drugih, svakako i nemaju neku želju da izlaze iz kuće. Šporeti na drva su iz nužde rehabilitovani, i dok se na njima krčka možda poneki kupusić, ili spasonosni krompir, domaćini gledaju čas u nebo, čas u televizor, nastojeći da u jednom ili drugom pronađu i najmanji znak da ovaj iznenadni kijamet neće trajati predugo. Pokošena detelina leži u mokrim otkosima, korov u baštama nekontrolisano buja – za razliku od svega planski sejanog i sađenog koje jedva vegetira – a reke, čak i one mirne panonske, bujaju… U seoskim dvorištima kokoši triput pokislog perja neveselo tragaju za hranom loveći ponajviše gliste nadošle sa ovom nojevskom kišom, a u polju „frkće okiso konjić“. Nema, doduše, više konjića, mada teško da bilo ko ima nekakvog posla i sa traktorom u njivama. Komšije između sebe, uglavnom telefonima, komentarišu ovo čudo neviđeno od iznenadne jeseni.
A nije trebalo tako biti. Prolećna kiša je sasvim nešto drugo, ona, kako kaže jedan drugi pesnik, rastapa tuge. Gusti jesenji oblaci nad Vojvodinom zaista je čine depresivnom i nelepom. Prolećna kiša je, pak, kao i svaki blagoslov, okrepljujuća i za biljke i za ljude. Iznenada dođe, i iznenada prođe, ostavljajući za sobom jedinstveni miris ozona, koji nas podseća na to da život buja. Posle svake takve kiše pojavi se po jedan novi cvet, a vlati trava i pšenice su za koji milimetar bliže suncu.
Deca u selu znaju da posle svake tople prolećne, a pogotovo letnje kiše nastaje prava zabava. Potočići koje ostavlja iznenadni pljusak idealno su mesto za svaku vrstu kreativnosti – za pravljenje vodenica i malih jezera, na kojima se isprobavaju novi papirni brodići, ili pak samo za šljapkanje bosim nogama po raskvašenoj zemlji ili uličnom potoku koji će za sat-dva nestati. A gore, na nestvarno plavom beskrajnom vojvođanskom nebu ostaci oblaka, u vidu pramenova magle, odlaze kao radenici koji su ispunili svoj zadatak. Ostavljaju čitavo plavo prostranstvo suncu, jer zna se – ovo je njegovo vreme, i jesen nema šta da traži usred maja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
