Majstor nežnih ruku

Majstor nežnih ruku jedna je i od retkih preduzetnica u zlatarskom kraju, koja je odlučila da umesto obijanja pragova po tržištu rada sudbinu uzme u svoje ruke i pokrene biznis u oblasti popravke satova i izrade nakita.

Naša sugrađanka svakodnevno u svojoj radnji u Ulici Svetog Save, otvorenoj pre nešto više od godinu i po dana, ruši predrasude da je majstorluk sa raznolikim satnim mehanizmima tipično „muški“ posao. Kada je počinjala, bilo je podozrenja mušterija koji očekuju da sa druge strane tezge vide muškog majstora. Ali, poverenje se, kako Tanja kaže, brzo stiče kvalitetno odrađenim poslom, strpljenjem i ljubaznošću.

– Časovničarski zanat sam još od malih nogu „pekla“ kod oca Slobodana, nakon čije smrti sam odlučila da nastavim porodičnu tradiciju. U Srbiji se ovaj zanat uglavnom i prenosi sa kolena na koleno. Lep je ovo posao, svaki dan se nauči nešto novo, moraju se pratiti trendovi jer izlaze nove generacije satova, pojavljuju se novi mehanizmi sa svojim specifičnostima. Stalno morate da se usavršavate, obučavate, kaže Tanja, koja je po profesiji industrijski dizajner, ali ima deceniju i po bogato iskustvo u časovničarstvu. Oko 12 godina je radila u čuvenim beogradskim servisima i uglednim firmama u kojima dominira biznis sa brendiranim satovima. Zlatarska majstorica je boravila izvesno vreme i u Švajcarskoj na stručnom usavršavanju u nadaleko poznatoj fabrici Kandino. „Nažalost sam priučeni, nisam školovani stručnjak po definiciji visoke škole časovničarstva. Ali su, sa druge strane, moje znanje i prilično duga praksa garant klijentima da ću na njihovo zadovoljstvo kvalitetno obaviti povereni mi zadatak. Teže mi je, ipak, nego kolegama u velikim gradovima jer najčešće servisiram satove u zapuštenom stanju, lošijeg kvaliteta i sa jeftinijim mehanizmima“, tvrdi naša vredna i preduzimljiva sugrađanka, puna energije i želje da svakog dana u svom poslu bude sve bolja, dostojna naslednica svog oca – čuvenog novovaroškog časovničara.

Po prirodi maštovita, inovativna, kreativna i precizna, Tanja je nedavno odlučila da primarni biznis proširi, da spoji lepo i korisno i iskoristi znanje koje ima kao dizajnerka. Počela je da izrađuje ženski nakit kombinujući perle, poludrago kamenje i takozvani hirurški čelik.

– U početku je to bio hobi, a onda sam zbog sličnosti posla i alata koje koristim došla na ideju da se nakitu posvetim na profesionalniji način. Tako danas imam široku lepezu proizvoda – od minđuša, preko ogrlica, narukvica, do broševa, a planiram da se orijentišem i na prirodne materijale poput kože ili čak drveta. Insistiram na unikatnom nakitu, ali po prilično povoljnim cenama, dodaje Tanja. Pomaci koje je ostvarila za kratko vreme su svetlija strana njenog posla, ali medalja ima i drugu stranu. Udaljena od prestonice, teže dolazi do repromaterijala posebno onog za popravku satova, oprema i delovi su papreno skupi , platežna moć njenih klijenta slabašna…

– Koliko god da je teško, ipak, ne bi trebalo da kukamo. Mi žene se moramo boriti, pokrenuti, odvažiti da započnemo neki posao. Našim sugrađankama često nedostaju ideje, inicijativa, ne raspolažu sa dovoljno informacija, ne obučavaju se i ne razmenjuju iskustvima sa drugima. Takav stav mora da se menja, ali, naravno uz podršku države odnosno lokalne samouprave. Svi zajedno moramo prestati da gledamo dalje od svog nosa i zadovoljavanja samo ličnih interesa, poruka je naše preduzetnice, čije su napore i želju za uspehom u sopstvenom biznisu prepoznali i u Evropskom PROGRES-u putem čijeg konkursa su EU i Vlada Švajcarske Tanji donirali opremu vrednu oko 10.000 evra. Tanju je u svojoj radnji nedavno obišao i šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport, kojoj je pružio podršku u naporima da živi od svog rada i unapređuje sopstveni biznis, ukazujući na značaj ženskog preduzetništva.