Maldivi: Umetnost uživanja u Maleu

Turistički prospekti predstavljaju čarobne predele: ostrvca okružena belim koralnim peskom i morem koje se od tirkiznog preliva u tamnoplavo, pre nego što se spoji s nebom bez oblaka.

I niz bungalova pokrivenih trskom, u zelenilu ili uronjenih u plitko more. Svakako, izazovno je uputiti se na Maldive.

Maldivi su atolski arhipelag na najboljem mogućem mestu: u sredini okeana, prosečen ekvatorom. Atoli – reč je maldivskog porekla – ostaci su nekadašnjeg vulkanskog lanca, koje su koralni grebeni zaštitili od spiranja talasa.

Tanak sloj koralnog peska dao je današnji izgled ostrvcima, jedva izdignutim iznad površine mora (njihova visina je tek jedan i po metar).

Dvadeset šest atola sadrži prosečno četrdeset pet ostrvaca, raspoređenih po obodima laguna; ceo arhipelag Maldiva ima oblik brojanice.

Od ukupne površine države, manje od jedan posto je čvrsto tle, a na pijaci u glavnom gradu Male vidi se koliko taj pesak, koji vodom snabdevaju monsuni, može biti izdašan proizvođač tropskog voća. Ali, ono što održava pola miliona stanovnika je more; riblja pijaca nije samo mesto gde se trguje, nego i mesto na kome se može videti bogat egzotičan ulov iz tropskog mora.

Odmah pored riblje pijace usidrena je nevelika ribarska flota: brodići sa visoko izvijenim pramcem, doni, i tradicionalni čamci, bokura.

Grad nije prostran, jer je ograničen veličinom ostrva, i lako se obilazi.

Džuma džamija iz sredine sedamnaestog veka je napravljena od koralnog stenja, sa krovom na tri nivoa i niskim zadebljanim minaretom.

Pored je nova džamija, koja svojom monumentalnošću nadmašuje okolinu, saudijski dar, i turbe sveca koji je doneo islam Maldivima u dvanaestom veku.

Nekadašnji sultanov dvor sa parkom je muzej sa skromnim eksponatima, nekoliko zarđalih brodskih topova i kosturom kita, a rezidencija sultanovog sina je predsednička palata.

Maldivi su duboko religiozna država, što se vidi i po broju džamija u Maleu.

Na ulicama ne sme se pokazivati intimnost niti hodati u kupaćim kostimima, zabranjen je alkohol.

Kako se, onda, održava turizam?

Turisti su ovde druga država: preko sto pedeset turističkih rizorta izgrađeno je na nenaseljenim ostrvima.

Nema lokalnog saobraćaja s njima, turisti dolaze i odlaze gliserima i hidroavionima.

Privatnost je svetinja – ne samo u odnosu na meštane, nego i na druge turiste: iz svog apartmana možete direktno u vodu; na pesku možete biti sami samciti.

Rizorti će vam obezbediti ronjenje, surfovanje.

I boravak na visokom nivou luksuza.

Jedan od njih vas uverava: „Vi ste u raju, gde je ništa ne raditi – oblik umetnosti“.

Naravno, i takav boravak ima drugu stranu: „moje“ ostrvce je bilo toliko malo, da sam mogao da ga obiđem ukrug za petnaest minuta, a za osam sati, koliko traje sunce – ovde se brzo smrkava – da posmatram egzotični morski svet nadomak obale ili talase koji se razbijaju na udaljenom koralnom grebenu.

Nije ni raj za svakoga…