Pre nego što su Vitezovi stigli na ostrvo, kralj je tamo poslao ‘izvidnicu’ da razgleda i proceni podobnost novog staništa. Posle izvesnog vremena članovi ‘izvidnice’ su se vratili i usmeno dali – razočaravajući izveštaj:
„Gospodaru, uradili smo sve onako kako ste naredili; čim smo se iskrcali na obalu odlučili smo da ga prepešačimo i uzduž i popreko. Mora se priznati da nam to nije bilo naporno jer ostrvo je široko četrnaest, a dugačko dvadeset sedam kilometara. Ono što smo videli – ničemu nije vredno, jer da je bogato u bilo čemu, sigurno bi ga neko pre nas, već osvojio i naselio. Ali, nije… zato što je toliko malo, jer kad staneš na najvišu tačku – možeš ga celog sagledati. Krenuli smo od severa prema jugu – sve je golo, ravno, kamenito. Krenuli smo od istoka prema zapadu – i sve je bilo isto. Poneko uzvišenje može se nazvati, brdom, o planini ni govora. Drveće ne videsmo, niti bilo kakvo zelenilo. Ni staze, a kamoli puta, ni pećine – a kamoli utvrđenja. Najgore, što na tom parčetu zemlje – ne nađosmo ni jedan izvor pitke vode. Ne veli narod uzalud da: „Što je bezvodno – to je bezvredno.“, završi jedan od ‘izvidnice’.
Kralj je pažljivo saslušao izveštaj ‘izvidnice’, i adekvatno nagradio svakog člana ponaosob – posle toga se povukao i – ‘prostudirao’ mapu. Malta ga je magično privlačila isključivo zbog strateškog položaja, a da donese odluku prevagnuo je duboki zaliv na prilazu ostrva – kao dragoceni dar Majke prirode. Odmah je pomislio da od njega napravi Veliku luku za pristajanje brodova i odbranu od neprijatelja… Konačno, kralj je naredio da radovi na ostrvu započnu.
Zanemarivši luku, koja je ostala nezaštićena sa kopna, graditelji kreću sa izgradnjom utvrđenja u unutrašnjosti ostrva. Prvo u staroj prestonici Mdina, a potom prelaze u grad Rabat, na ostrvu Gozo.
Međutim, siloviti napad Turaka i iskrcavanje njihove vojske, koja će Maltu držati pod opsadom nekoliko meseci – u potpunosti prekida sve što je započeto da se gradi. Osokoljen, i ubeđen da je osvojio ostrvo, turski vojskovođa, Sulejman Veličanstveni, šalje svom Sultanu u Carigrad najkraću poruku u istoriji ratovanja. Ona glasi:
„Malta – jok!“
Bio je brzoplet, jer te, 1565. godine, hrišćanski ratnici predvođeni vitezovima, Svetog Jovana, u herojskoj odbrani su izdržali neprijateljsku opsadu – i u brzoj kontra ofanzivi pobedili Turke koji su se povukli u svoje brodove i napustili mediteranske vode.
Izveštaji i glasovi o orazu turske sile izazvali su oduševljenje širom Evrope, posebno na evropskim dvorovima. Tako, papa Pije Peti, i španski kralj odmah šalju bogate nagrade i donacije vitezovima Svetog Jovana. Ubrzo se izdaje – edikt, po kojem „malteški krst“ postaje najvrednije znamenje herojstva za sve hrišćanske junake (tradicija je ostala do danas – kraljevi, kao i plemstvo širom Evrope, u svečanim prilikama, na prsima nose orden Malteškog krsta).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
