Prvi doksat je napravljen krajem sedamnaestog veka; uglavnom su drveni (najbolji su od borovine zato što je otporna i na vlagu i na toplotu). Jedinstveni su po izgledu, jer su zatvoreni drvenim krilima koja mogu da se otvaraju, baš kao prozorska.
Različitih su boja, mada dominira plava i zelena. Saznajemo da je Unesko odvojio materijalna sredstva za njihovu obnovu. Najviše ih je sa rupičastim oknima koja im dodaju specifičan izgled, a ujedno taj dekor služi za cirkulaciju vazduha u letnje doba. Neke od ulica Valete imaju drvorede sa drveće sa debelim stablom i sitnim lišćem. To je ‘fikus lucida’ – koji je veoma otporan na visoke temperature (uvezen iz Indije, još u vreme kada je Indija bila engleska kolonija.) Zelenilo na ovom ostrvu je veoma oskudno; u Valeti se brižljivo pripremaju prazni prostori; male parkovske površine ‘isprepletane’ su bezbojnim sistemima za zalivanje. Kaktusi su najprisutniji i najotporniji na visoke letnje temperature. Zimski meseci su obeleženi kišom; sneg na ovom ostrvu nikada nije pao.
Ko prvi put ugleda prestonicu Malte, grad-tvrđavu La Valetu, nikad neće zaboraviti njen jedinstven izgled, izuzetan položaj, velelepne palate, uzane i strme uličice, stepeništa i grandioznu Katedralu Svetog Jovana, što kao stožer dominira gradom.
Ko ima sreću da ovaj grad poseti i drugi put – otkriće još mnogo toga skrivenog u prolazima, nišama, iza i ispred utvrđenih zidina sa, takoreći, spojenim bledožutim kućama i drvenim balon-doksatima jarkih boja. Sve kuće na ovom ostrvu su napravljene od kamena-peščara mekog za klesanje i ukrašavanje fasada – od kojih je svaka zgrada posebna priča. Zidovi tih kuća, kao i ostalih građevina – široki su i u letnjim mesecima, kad je prosečna temperatura 35 stepeni. Čuvaju prijatnu hladovinu bez klima- uređaja. Zime su kišne, mraza nema, a ne pamti se da je ikada pao sneg…
Ukoliko krene ka obodu tvrđave, neizostavno mora proći ispod elegantnih arkada pored vrtova sa cvećem i kamenom popločanih staza „da bi visoka plemićka gospoda i njihove uparađene dame imali gde da šetaju“. Ta promenadna ‘staza’: završavala bi na velikoj polukružnoj terasi sa ogradom iza koje je pucao pogled na azurni vodeni beskraj Mediterana…
No, i ispod Velike terase nalazi se još jedna, prema moru isturena, polukružna ravan; na tom, besprekorno uređenom uređenom prostoru nalazi se osam topova ‘na gotovs’. I, mada su izglancani toliko da se sunce na njima ogleda, deluju zastrašujuće ti, ‘gvozdeni vojnici zaduženi’ za odbranu od neprijateljskih brodova. Danas, u mirnodopskom vremenu, svih osam topova su takođe, ‘na gotovs’, i oglašavaju se svakog dana tačno u dvanaest časova; i tako na ceremonijalan način beleže podne.
Konačno, ispod nivoa sa topovima, pogledom se može obuhvatiti Velika luka, koju je Majka-Priroda ‘stvorila u potkovičastom obliku sa duboko uvučenim zalivima koji više podsećaju na fjordove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
