Manastir Rača: Mesto zanimljive istorije

Ako tokom leta rešite da se provozate Šarganskom osmicom, najčešće će vam se desiti da nema karata za taj dan, pa ih rezervišite za sutra na telefon… ali zovite odmah!

I tako je i bilo, pa se pojavio višak vremena tog vrelog avgustovskog dana i krenusmo ka Bajinoj Bašti „na kafu“, pa ćemo malo do Perućca i na Mitrovac, a sutra lagano na „Osmicu“. Blizu Bašte iznenadi nas putokaz „Manastir Rača“ i ostavismo Perućac za neki drugi dan, pa skrenusmo putokazom i kao po pravilu za većinu srpskih manastira, iza jedne krivine, na obodu, prelepe Tare, u dolini sa istoimenom rečicom i na malom obronku, bljesnu „Rača“. Bljesnu!

Renovirana sa pratećim objektima, izuzetno sređenim parkom, zvonikom i riznicom delovala je kao da ju je upravo završio Rade Neimar u saradnji sa majstorom hortikulture iz njemu daleke budućnosti. Ko nije bio, obavezno neka ode, recimo, u prvoj nedelji oktobra kada se u manastiru održavaju duhovne svečanosti „Dani Rače ukraj Drine“.

Po predanju, Rača je zadužbina kralja Dragutina iz 13. veka, više puta rušena, obnavljana, pljačkana kao i svi srpski manastiri. U riznici se čuvaju lični predmeti Hadži Melentija Stefanovića, prvog obnovitelja Rače 1795. godine.

Takođe i brojni značajni dokumenti o manastiru još od početka 18. veka: rešenja, odluke, prepiske i fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja (original je u Narodnom muzeju bez 166. lista, za koji se očekuje da stigne iz Rusije), tako da riznica ovog manastira bogate istorije više liči na muzej nego na deo prilično skrajnutog ali veoma uzbudljivog i zanimljivog manastira.